Izvor: Politika, 21.Feb.2011, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi talenti Milene Barili
Izvanredno obrazovana i poliglota, životnim pristupom daleko ispred svog vremena, suštinski veoma mistična, ona je ličnost vrlo inspirativna za film, kaže rediteljka Čarna Radoičić
Rediteljka Čarna Radoičić privodi kraju rad na dokumentarno-igranom filmu „Milena”, o životu i delu Milene Pavlović Barili, koji će premijerno biti prikazan 20. marta u „Akademiji 28” u Beogradu. Prve kadrove rediteljka je snimila 5. novembra 2009, na dan Mileninog 100. rođendana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Memorijalnoj galeriji u Požarevcu, važnom izvoru i riznici građe filma, budući da se tamo čuva najveći broj Mileninih slika, pesama, crteža koji datiraju još iz 1916. i privatnih predmeta koji otkrivaju gracioznost i ženstvenost kojom je slikarka zračila.
– Izborima koje je Milena pravila i načinima na koji je vodila svoj životni put, sama opstajući i napredujući profesionalno u Evropi i Americi, u periodu kada se zbog rata većina domaćih umetnika odlučivala na povratak u domovinu, izvanredno obrazovana i poliglota, životnim pristupom daleko ispred svog vremena, suštinski veoma mistična, ona je ličnost vrlo inspirativna za film – kaže za „Politiku” rediteljka, i dodaje da Milena „predstavlja primer posvećenosti i, za naše podneblje, atipičan pristup shvatanju značenja umetnosti”.
– O Mileninoj dvojnosti i uticaju iste na njen rad govorilo se i pre mog filma čijim sam jednim delom pokušala da objasnim i osvetlim ta genetska, geografska, emocionalna i psihološka preplitanja sadržana u njenoj ličnosti, sve u cilju što sveobuhvatnijeg pogleda i različitih vizura koje, osim mene, daju i sagovornici u filmu, koji su se u svom radu bavili Milenom – kaže Čarna Radoičić. U njenom filmu govore: reditelj Đorđe Kadijević, filolog Adele Macola, književnica Mirjana Mitrović, istoričarka umetnosti Irina Subotić, modna dizajnerka Ingrid Huljev, kao i mnogi mladi umetnici različitih struka.
Istražujući nekoliko godina građu o umetnici, Čarna Radoičić došla je i do podataka koji ranije nisu objavljivani.
– Trivije i neproverene krevetske priče nisu od presudnog značaja za gledaoce, a ni za dela koja je Milena ostavila za sobom. Važnije je mesto koje ima Milenina fantastična simbolička poezija, koju je pisala na četiri jezika, kao i autentični ilustratorski rad, koji je decenijama ovde bio bezobzirno zapostavljen. U filmu je i puno zanimljivosti vezanih za istorijske okolnosti u kojima je Milena živela, njen odnos prema dvema domovinama: Srbiji i Italiji, i prema savremenicima – otkriva nam sagovornica, koja je rezultate svog istraživanja opisala u tekstu knjige „Vero Verius” grupe autora, prvom delu luksuzne trojezične trilogije o Mileni, koji je predstavljen na poslednjem Sajmu knjiga.
Mesto koje Milena ima u srpskoj kulturi jedna je od glavnih tema kojima se film, kroz priču o svestranoj umetnici, bavi, ističe rediteljka i dodaje:
– Film se bavi i nedovoljnom vidljivošću institucija kulture u Srbiji i (ne)vidljivošću Milene, koja se uvek izjašnjavala kao Srpkinja, koja je odbila italijansko državljanstvo, koja je više volela da sedi u bašti kuće Pavlovića u Požarevcu nego u pariskim kafeima – kaže rediteljka, koja je, inače, docent na katedri za režiju na Akademiji umetnosti u Beogradu, autorka dokumentarca o svom ocu „Miki Manojlović: filmska ostvarenja” i dobitnica Gran prija 50. kratkog metra za film „Tri (u)lične priče”.
Posle beogradske premijere filma, koji je Čarna Radoičić realizovala u saradnji sa „Tuna fiš studijom”, uslediće projekcije u Mileninom rodnom Požarevcu, u Parmi – rodnom gradu umetničke familije Barili, i na brojnim festivalima.
I. Aranđelović
objavljeno: 22.02.2011.
