Izvor: Blic, 23.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi smo između stabala
Svi smo između stabala
U pozorišnom bifeu Jugoslovenskog dramskog pozorišta polako se, tog snežnog prepodneva, okupljala umetnička ekipa predstave 'Šuma' Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog u režiji Egona Savina, koja će premijerno biti izvedena 27. decembra na velikoj sceni (20 časova).
I dok reditelj ispija kafu stižu Milica Mihajlović (Ulita), Vlasta Velisavljević (Bodajev), Miodrag Radovanović (Karp), Miša Janketić (Vosimbratov), Dubravko Jovanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (Milonov), Boris Milivojević (Srećković), Nikola Đuričko (Nesrećković), Svetlana Bojković (Gurmišska), Vanja Ejdus (Aksjuša), Radovan Vujović (Bulanov)... Razmenjuju pozdrave, šale, porudžbine, odlaze do garderobe i šminkernice, vraćaju se na srk kafe. I svuda se oseća onaj omamljujući duh i dah pozorišta koji omamljuje i opire se rečima.
Vlasta hoće posebno da se slika sa Dubravkom 'jer to im je sudbonosno', kaže Velisavljević kroz smeh i dodaje kako su bliski i po duhu i po godinama. Milica priča o tome da se preziva Mihajlović a njen tata Mihailović (naš poznati pisac Dragoslav Mihailović prim. a.). 'Pogrešili mu to slovo u imenu na prvoj knjizi, a on posle nastavio. U stvari mu to sad dođe kao pseudonim.' 'Obratite pažnju na drugu scenu', kaže nam dramaturg Miloš Krečković, 'kada gazdarica prodaje pola šume dojučerašnjem kmetu. Tranzicija feudalizma u kapitalizam.' 'Ma, ništa bez tranzicije', dobaci neko.
Na poziv sa razglasa prestadoše šale, žamor, ćaskanje, razgovori o likovima i svi se uputiše ka sceni. U scenografiji (Kristina Ignjatović) načinjenoj od crnog drveća, belog razastrtog platna u pozadini, papirnog snega po podu i brežuljaka sedi Aksjuša (Vanja Ejdus). Ulazi Karp (Mrgud Radovanović) izgovarajući repliku 'Sve prodajemo, a zašto?' I dok mu ona odgovara kako je razlog tome da se novac ne ostavi naslednicima već da potpuno stranim ljudima, reditelj daje dodatna pojašnjenja za štimung svetla. 'Pretopite svetlo, još... pa juče je to bilo bolje. Muzika je preglasna, tiše... tiše, nežniji prelaz...', govori Egon hodajući između sedišta u publici.
Nedugo zatim akcenat je na sceni kada Bodajev, Milonov i Gurmišska razgovaraju o bakarnim parama, sreći, obrazovanju. 'Ajmo to malo temperamentnije... Ceco, kada kažeš ‘uverena sam da prosti, neuki ljudi bolje žive, pomeri se i spusti ruku pored stolice', objašnjava reditelj. 'Za bakarne pare se ništa dobro ne može kupiti a ponajmanje sreća', naglašava Bodajev. 'E sad, Ceco, ideš odande', kaže Egon dok ona izgovara: 'Gospodo, ja nisam protiv prosvete, ali nisam ni za nju. Moralna raspuštenost ima dva uzroka: neznanje i preterano obrazovanje; moralnost je tu negde u sredini.' 'Odlično rečeno', izgovori svoju repliku Dubravko na sceni a svoj komentar reditelj u publici.
'‘Šuma’ je metafora naših društvenih odnosa obeleženih zverskim atributima', kaže Egon Savin za 'Blic'. '‘Šuma’ je slika naših tiranskih odnosa koji su uslovljeni glađu za novcem, za ljubavlju, za umetnošću. ‘Šuma’ je zapravo sredina u kojoj živimo, svet profita gde ljudi zloupotrebljavaju i izrabljuju jedni druge i u ljubavnim, porodičnim, prijateljskim relacijama. Kroz tu metaforu Ostrovski je kritikovao ondašnju bezdušnost, egoizam, uskogrudost, tvrdičluk a to je ono što na najstrašniji mogući način krasi i naše odnose u tzv. savremenom, demokratskom svetu. Naravno, ‘Šuma’ je, žanrovski, groteskna melodrama sa komičnim elementima. U ovoj poslednjoj fazi rada posebno se bavimo onim što je osećajnost Ostrovskog. Komad je prepun duha, ironije ali i ozbiljne ljudske emocije: pre svega solidarnosti i velikodušnosti. Zbog toga i radim ovaj komad i to je ono na čemu počiva moja postavka predstave.'
Po proscenijumu korača Gurmišska (Ceca): 'Molim vas, gospodo, izvolite prekosutra kod mene ručak...' I dok joj Vosmibratov (Janketić) replicira reditelj daje indikacije Milonovu i Bodajevu 'idemo žešće i agresivnije; nije to pitanje tempa ni stila već smisla'. Sledeći uputstvo Dubravko (Milonov) izgovara: '...I ja sam za slobodu, protiv ropstva... ali, naravno, za narod, za moralno maloletne ropstvo je neophodno.' 'Idemo Vlasto, nema pauze', veli Egon, dok Bodajev govori: 'Podnesite projekat. Sada je vreme projekata, svi podnose. Ne bojte se, nikoga nećete iznenaditi, ima ih i glupljih od vašeg.' Tatjana Nježić
