Izvor: Politika, 27.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi hoće samo pare
Shvatio sam, nažalost, da postoje ljudi koji su navikli da budu na državnim jaslama, bez obzira na to ko je na vlasti
Dragan Kojadinović, ministar kulture i medija, vratio se pre nekoliko dana iz Pariza gde se, između ostalih, sreo i sa Filipom Etjenom, direktorom Direkcije za međunarodnu saradnju i razvoj Ministarstva inostranih poslova Francuske, ali i sa predstavnicima Unije frankofonije, ministrom kulture Francuske, predstavnicima organizacije Evropa Nostra, Francuskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << centra kinematografije... Poseta je pripremana tri meseca, a ostvarena je na inicijativu našeg ambasadora u Parizu Predraga Simića. U ovim susretima bilo je reči o afirmaciji francuskog jezika u našoj zemlji, o formiranju Evropske liste kulturne baštine po uzoru na Uneskovu, o strategiji saradnje Srbije kao novoprimljene zemlje posmatrača u Uniji frankofonih zemalja, o kulturnoj razmeni...
Dragan Kojadinović stupio je na dužnost ministra kulture i medija trećeg marta 2004. godine, dan uoči požara u Hilandaru... Šta je od tog trenutka do danas uradio, isplanirao i ostvario, govori u razgovoru za naš list...
● Posle niza godina bili ste prvi ministar kulture koji je bio zvaničan gost direktora Luvra, Anrija Loareta. O čemu je bilo reči tokom tog susreta?
– Slušajući pažljivo izlaganje direktora o aktivnostima u afričkim zemljama, shvatio sam da postoji i otvorenost ka jugoistočnoj Evropi, odnosno mogućnost otvaranja neke vrste filijale Luvra u Beogradu. Naime, to bi se uklopilo u moju prethodnu zamisao, a to je izgradnja objekta na temeljima postavljenim pre 28 godina za Muzej revolucije. To je potez od Brankovog mosta prema SIV-u, sa desne strane, gde se nalaze stubovi koji vire i čekaju da se radovi nastave. Ideja je, još pre ovog razgovora, bila da se 11.500 kvadratnih metara za Muzej revolucije, koji nam sada nije potreban, preprojektuje na 20.000 kvadratnih metara i da se ponudi zemljama kao što su Grčka, Italija, Kina, Rusija, Egipat... da sopstvenim sredstvima sufinansiraju izgradnju po hiljadu kvadrata za svoje izložbe. Mi bismo sopstvenim sredstvima izgradili depoe i još 5000 kvadrata. Oko 5000 kvadrata bili bi specijalizovani prostori za zemlje bivše Jugoslavije, i zemlje iz regiona. To bi bio svojevrsni centar svetskih kultura u koji bi mogao da se smesti i Luvr, što bi bilo strateški veoma važno za ovu zemlju. Direktor Luvra je rekao da će njihova delegacija vrlo brzo doći u Beograd da stekne stvarni uvid.
● Žitelji gradova u Srbiji imaju utisak da sve pare "guta" Beograd. Koliko se decentralizacija ovdašnje kulture sprovodi u delo?
– Priča je jedno a činjenice su egzaktne. Kada biste videli šta smo uradili za dve i po godine, shvatili biste da je više od 20 miliona evra uloženo u infrastrukturu gradova u Srbiji. U obnovu crkava i manastira, domova kulture i mnoge druge objekte koji su decenijama bili zapušteni. Trudio sam se da što više budem prisutan u Srbiji, a čuo sam da prethodni ministri kulture nisu bili po deset godina, čak ni u svojim rodnim mestima.
● Čuju se zamerke na rad Filmskog centra Srbije, u smislu da ne radi dovoljno na propagandi našeg filma?
– To je netačno. Uostalom, mi imamo puno filmova. Svi naši ljudi koji pokušavaju da promovišu naš film u Evropi i u svetu reći će vam da u našim filmovima ima toliko odvratnih psovki, da ne mogu integralno da prikažu nijedan film.
● Zašto je naše predstavljanje na ovogodišnjem Frankfurtskom sajmu knjiga bilo bledunjavo?
– Zato što se svi izdavači nisu udružili i napravili dostojnu prezentaciju. Samo traže od države da da još, još, još. Što ne kažu izdavači, hajde da svi mi, udruženi u Poslovnu zajednicu izdavača, na tih državnih 50.000 evra, uložimo svojih deset! Pa zar ne mogu njih 30 da skupe 10 hiljada evra? Mogu, ali su navikli da traže od države.
● Zapostavljena je i godišnjica rođenja Mokranjca, a dosta je, na primer, uloženo u Guču. Kako to komentarišete?
– Nisam fan Guče. Bio sam tamo dva puta i baš sam rekao mom prijatelju Zdravku Čoliću da se to meni ne sviđa. On mi je rekao: "Jeste, dragi komšija i prijatelju, ne sviđa ti se zato što ne znaš šta je Guča. Kad odeš trezan naravno da ti je grozno. Ali kad odeš malo pijan, opustiš se, sve je kako treba."
Pre dve godine, bili smo domaćini Sabora, i prvi put je jedna državna institucija dala podršku. Nemci su godinama snimali našu kulturnu scenu, tražili nešto autentično naše i zaključili da je na prvom mestu Boban Marković. Jeste, Mokranjčevi dani dobili su neznatnu sumu. Ove godine je i jubilej Kornelija Stankovića. Jeste li čuli da se igde o tome priča?
● Kakva je saradnja Ministarstva kulture sa Sekretarijatom za kulturu grada Beograda?
– Ja sam želeo da mi sarađujemo dobro, ali oni se ponašaju kao država u državi. Ali, možda je tako i dobro. Za mene i za ovo ministarstvo. Ali, ne i za našu zemlju. Ipak, sve te razlike će se najbolje videti kada dođe do ostvarivanja nacionalnog investicionog fonda. To je vreme kada ćemo svi biti na velikom ispitu. Pre svega zato što je reč o ogromnom novcu, kratkom roku, a zadržane su stare, spore procedure.
● Čime ćete se baviti nakon isteka mandata?
– Završio sam književnost i voleo bih da se posvetim pisanju. Ali, nikako novinarstvu. To je poziv koji me uopšte više ne privlači.
● Vaša supruga je odskora na dužnosti otpravnika poslova ambasade Srbije u Kanadi, u Otavi. U javnosti se potencira da je reč o nepotizmu?
– Moja supruga se svojim radom do sada dovoljno afirmisala. Profesor je engleskog jezika. Govori i nemački. Mi smo muško šovinističko društvo i ne priznajemo ženama uspeh.
-----------------------------------------------------------
Servis i menadžer
● Šta ste Vi, u stvari, postavili sebi kao cilj kada ste ušli u ovaj kabinet?
– Ja se ponašam kao servis svih opravdanih potreba i umetnika i ustanova kulture i zaista mislim da smo za ove dve i po godine dosta stvari pomerili napred. Trudio sam se da ovo ministarstvo vodim na menadžerski način, da se što više novca investira, a manje troši. Shvatio sam, nažalost, da postoje ljudi koji su navikli da budu na državnim jaslama, bez obzira na to ko je na vlasti. I sada ima onih koji su dosadni i koji zbog te svoje upornosti uspevaju da dobiju ono što žele. Kada smo krenuli sa raspodelom onih tri miliona evra, neki reditelji i producenti zavidnog rejtinga koji su ga stekli opravdano ili neopravdano, hteli su da između sebe podele ta tri miliona. Obratili su se Vrhovnom sudu ali onda sam ja bio prinuđen da vratim sam sebi ingerencije prema Zakonu o kulturi po kojem ministar raspolaže novcem.
-----------------------------------------------------------
Dosta je tog grebanja i češanja
● U štampi je nedavno vođena polemika između glumca i producenta Lazara Ristovskog i Ministarstva kulture u kojoj Ristovski ističe da kao producent od Ministarstva kulture nije dobio novac za promociju filma "Sutra ujutru"...
– Ristovski diže galamu, u novinama optužuje Ministarstvo kulture da ne reaguje na njegove zahteve. Mi smo administrativna institucija i podrazumeva se podnošenje zahteva, a on to nije uradio nego je na usmeni način pokušavao. Rekao je da predugo čeka odgovor Ministarstva kulture. To "predugo" je 15 dana! Lazar Ristovski, odnosno njegova producentska kuća "Zilion" je do sada ukupno dobila 37 miliona dinara što je u ovoj zemlji ogromna svota. On sada traži oko 50.000 evra jer mu je film nominovan kao srpski kandidat za Oskara. Pa da li to znači da će on biti nominovan u Los Anđelesu? Dosta je tog grebanja i češanja! Dajte nam uveravanje da ćete ići tamo! Poziv iz Los Anđelesa! A to dizanje i halabuke i galame, sve manje će prolaziti. Ne samo kod mene, nego i kod drugih ministara.
Ako toliko veruju u svoje genijalne projekte, neka založe nešto. Jahte, šta već imaju. Neka rizikuju! Na tržištu se zahteva mnogo više od genijalnosti i uverenja da ti je ideja genijalna.
Marija Đorđević
[objavljeno: 27.10.2006.]
