Izvor: Glas javnosti, 10.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska žena
U okviru projekta „Žene i uspeh“, čiji je cilj da doprinese unapređenju društvene svesti o neophodnosti bolje reprezentacije žena u javnom životu, sutra uveče u Centru za kulturnu dekontaminaciju biće otvorena izložba „MIRA (Trailović, Sve što smo zaboravili i ovaj telefon)“ posvećena čuvenoj rediteljki i dugogodišnjoj direktorki Ateljea 212 i BITEF-a.
Saradnici na izložbi o gospođi Trailović, jednoj od najznačajnijih ličnosti posleratne kulture u Srbiji i bivšoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Jugoslaviji bili su Jovan Ćirilov, Dasa Duhaček, Milica Lopičić, Olga Milićević, Feliks Pašić, Ivan Vejvoda i ljudi iz Muzeja pozorišne umetnosti.
- Postoje ljudi čije su životne priče, jednostavno, veoma upotrebljive za interpretaciju vremena u kom su živeli, ljudi čiji su privatne i profesionalne hronologije neka vrsta narativnog i denotativnog okvira, svojevrstan case study koji možemo iskoristiti za razumevanje i organizovanje konteksta koji su, i koji ih je formirao, usmerio, obeležio... Mira Trailović, jedna od deset najpopularnijih ličnosti Jugoslavije polovinom 1970-ih (po izboru različitih dnevnih i nedeljnih novina tog vremena i prostora), nesumnjivo jeste jedan od takvih likova - podseća istoričar umetnosti Vladimir Tupanjac u katalogu izložbe.
IZUZETAN TALENAT
Mira Trailović je započela karijeru kao spikerka Radio Beograda, a posle nekoliko godina istakla se izuzetnim talentom za pozorište, zahvaljujući kojem je veoma brzo postala jedna od najdominantnijih ličnosti našeg i svetskog teatra. Osnovala je 1956. pozorište Atelje 212, a potom i BITEF, čiji je umetnički direktor bila od 1967. do smrti. Bila je i umetnički direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u francuskom gradu Nansi 1983. i 1984. Kao reditelj predstavila je beogradskoj publici prvi put najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde poput Ežena Joneska, Žan-Pol Sartra, Edvarda Olbija, Tomasa Sternsa Eliota... Umrla je 7. avgusta 1989. u 65. godini života.
GRAĐANIN SVETA
- Uverena sam da savremeni čovek, da čovek koji teži da bude slobodan, mora da se oseća građaninom sveta: on mora stalno da nastoji da prevazilazi sitničavu lokalnu ograničenost, ograničenost okvira u kome je rođen. Meni je strano svako zatvaranje u takve okvire; mnogo mi je bliže sve ono što vodi čovekovom otvaranju prema tom širokom svetu - rekla je, jednom prilikom, gospođa Mira Trailović.
Prema njegovim rečima, ova postavka upravo polazi od pretpostavke ili čak od empirijski zasnovanog saznanja da je pojedinac, u vremenu u kom je ova „priča“ smeštena, bio u mogućnosti da na zahteve socijalnog, kulturnog i političkog koda odgovori neposrednim angažmanom i da na taj način upravo uzme učešće u redefinisanju tih parametara i pravila.
- Drugim rečima, da ispisuje istoriju, uspostavlja i preispituje njena „pravila“, pomera njihove granice. Bilo da govorimo o institucijama za čija se osnivanja i slavne dane vezuje njeno delo i lik, ili da pokušavamo da rekonstruišemo strategiju i metodologiju njenog rada, prvi utisak je veoma intenzivan i reklo bi se sasvim precizan: u pitanju je žena svesna svoje društvene pozicije, klasnog backgrounda (i njegovih mogućih implikacija) na jednoj strani i stručnosti i profesionalnih kapaciteta na drugoj - ocenjuje Tupanjac.
U jednom od svojih brojnih intervjua, govoreći o svom epitetu „svetska žena“, gospođa Trailović je kazala da ga prihvata sa prijatnošću.
- On, zapravo, odgovara mom shvatanju sveta i života, mom shvatanju pozorišta: ima u njemu nešto što izražava moje unutrašnje osećanje, moju želju da budem „građanin sveta“ - govorila je Mira Trailović.
Izložba će biti otvorena do 31. oktobra.
