Izvor: Politika, 10.Dec.2011, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svet će pu­ći od ne­prav­de

Po­sle fil­ma „Ve­li­ko pla­vet­ni­lo“ mo­gao sam da odem u Ho­li­vud i da za­ra­dim mi­li­o­ne, ali sam shva­tio da evrop­ska ki­ne­ma­to­gra­fi­ja da­je umet­nič­ku ilu­zi­ju slo­bo­de

Vo­lim da tu­ma­čim raz­li­či­te ka­rak­te­re, a kad je reč o fil­mu„Prak­ti­čan vo­dič kroz Be­o­grad sa pe­va­njem i pla­ka­njem“bi­la mi je ve­o­ma za­ni­mlji­va ve­za iz­me­đu Ame­ri­kan­ca i Srp­ki­nje, ka­že Žan-Mark >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bar, glu­mac,  u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku“, di­rekt­no iz Ka­li­for­ni­je, ko­ji igra jed­nu od ulo­ga u po­me­nu­tom om­ni­bus fil­mu Bo­ja­na Vu­le­ti­ća. Bar tu­ma­či ku­va­ra iz ame­rič­ke am­ba­sa­de u Be­o­gra­du ko­ji se pred­sta­vlja kao di­plo­ma­ta i ko­ji u ve­zi sa Srp­ki­njom (Ani­ta Man­čić) po­ka­zu­je pri­lič­nu do­zu ma­zo­hi­zma, pa ni­je ni ču­do što, za­hva­lju­ju­ći njoj, za­vr­ša­va iza re­še­ta­ka.

Me­đu­tim, Žan-Mark Bar, ina­če Be­o­gra­đa­ni­ma do­bro po­znat, jer je če­sto go­sto­vao na Fe­stu i bio ože­njen srp­skom pi­ja­nist­ki­njom Iri­nom De­čer­mić, sa­da u Ka­li­for­ni­ji za­vr­ša­va no­vi film „Bigsur” po isto­i­me­noj knji­zi Dže­ka Ke­ru­a­ka, či­ja je pr­va knji­ga „Na pu­tu“ (ob­ja­vlje­na i kod nas) pro­gla­še­na svo­je­vr­snom bi­bli­jom bit ge­ne­ra­ci­je. Ro­man „Bigsur” go­vo­ri o Ke­ru­a­ko­voj se­lid­bi iz Nju­jor­ka u Ka­li­for­ni­ju i bor­bi s gu­bit­kom sla­ve po­sle ro­ma­na „Na pu­tu“, a Žan-Mark Bar igra Ke­ru­a­ko­vog al­ter ega Dže­ka Du­lu­o­za.

Glu­mac, po maj­ci Fran­cuz a po ocu Ame­ri­ka­nac, pri­zna­je da je sa­da oku­pi­ran svo­jim pr­vim ame­rič­kim fil­mom u ka­ri­je­ri (po­sle ulo­ge u „Ve­li­kom pla­vet­ni­lu“ Li­ka Be­so­na na­sta­vio je ka­ri­je­ru u Evro­pi) i da mu je sto­ga te­ško da se vra­ća na pret­hod­ne ulo­ge, ali ipak ne pro­pu­šta da ka­že da je ulo­gu u Vu­le­ti­će­vom fil­mu pri­hva­tio jer uvek vo­li da ra­di ne­što spe­ci­jal­no.

– Mo­ja ka­ri­je­ra je ta­kva, pu­na ra­zno­vr­snih ulo­ga, a mo­ji raz­lo­zi da pri­hva­tim rad u ne­kom fil­mu ni­ka­da ni­su stro­go ra­ci­o­nal­ni, ni­ti mi je va­žno da li je ulo­ga ma­la ili ve­li­ka – ka­že Žan-Mark Bar. – I ova u „Prak­tič­nom vo­di­ču...“ je ta­ko­đe jed­na mi­ni­ja­tu­ra ko­ju do­da­jem u svoj opus. Ovaj film po­ka­zu­je dru­ga­či­ju sli­ku Sr­bi­je od one ko­ju svet ima po­sled­njih de­ce­ni­ja, du­ho­vi­tu što je naj­va­žni­je.

Da li vam se do­pa­la ide­ja o fil­mu ko­ji sli­ka stran­ce u Be­o­gra­du? Vi uosta­lom do­bro po­zna­je­te naš grad?

Ta ide­ja mi se do­pa­la pre sve­ga za­to što mi­slim da lju­di još ne­do­volj­no zna­ju o Sr­bi­ji i da tre­ba da sa­zna­ju na ne­ki ve­dri­ji na­čin. Be­o­grad je na­rav­no deo mo­jih se­ća­nja, deo mog ži­vo­ta, kao što su to i Lon­don, Pa­riz, Rim, Los An­đe­les... Mno­go to­ga je iz­ble­de­lo, mno­go to­ga je osta­lo u se­ća­nju. Be­o­grad je la­ko vo­le­ti.

Sad sni­ma­te svoj pr­vi ame­rič­ki film u ka­ri­je­ri. To ste si­gur­no mo­gli i ra­ni­je, po­sle uspe­ha u „Ve­li­kom pla­vet­ni­lu“. Zaš­to ni­ste?

Da, de­lu­je ne­ve­ro­vat­no: već tri­de­set go­di­na mo­ja ka­ri­je­ra je in­ter­na­ci­o­nal­na, ali ni­ka­da ra­ni­je ni­sam sni­mao za Ame­ri­kan­ce iako sam od­ra­stao u San Di­je­gu. Ra­dio sam i ne­ke fil­mo­ve na en­gle­skom u ko­pro­duk­ci­ji, ali to ni­je isto kao ra­di­ti u Ho­li­vu­du. Po­sle „Ve­li­kog pla­vet­ni­la“ znao sam da mo­gu da odem u Ho­li­vud, sni­mim tri-če­ti­ri fil­ma i za­ra­dim mi­li­o­ne. Ni­sam bio spre­man na tu žr­tvu, jer sni­ma­ti ta­kve fil­mo­ve za me­ne bi zna­či­lo žr­tvo­va­nje i svo­je pri­vat­no­sti, i svo­jih ide­ja o fil­mu. Shva­tio sam da evrop­ska ki­ne­ma­to­gra­fi­ja ima po­ten­ci­ja­la i da ona da­je umet­nič­ku ilu­zi­ju slo­bo­de. To je raz­log što sam ostao u Evro­pi. I, za­pra­vo, imao sam sre­ću što sam mo­gao da ra­dim na sa­moj sr­ži ovog za­na­ta.

Ipak, ulo­gu u ekra­ni­za­ci­ji Ke­ru­a­ko­ve knji­ge ni­ste mo­gli da od­bi­je­te?

Džek Ke­ru­ak je imao ve­li­ki uti­caj na moj ži­vot. Ka­ko od­bi­ti to ova­plo­će­nje! Knji­ga je iz­van­red­na, Džek je ve­li­ki umet­nik, ovo je je­dan ne­za­vi­sni film, ko­ji ko­šta sa­mo dva mi­li­o­na evra. Svi uslo­vi su se ste­kli i shva­tio sam da sam ovaj put spre­man za Ame­ri­ku.

Ro­đe­ni ste 1960. Ka­kva je u va­šem se­ća­nju bit ge­ne­ra­ci­ja?

Ja sam bio ti­nej­džer se­dam­de­se­tih go­di­na, a Džek Ke­ru­ak je oku­pljao bun­tov­nič­ku ge­ne­ra­ci­ju s kra­ja 50-ih i po­čet­ka 60-ih go­di­na. Mno­go lju­di ga je sle­di­lo. Bi­la je to po­seb­na fi­lo­zo­fi­ja i stil ži­vo­ta, s pu­no umet­nič­kog u se­bi. U vre­me mo­jih ti­nej­džer­skih da­na taj duh se još ose­ćao, ali da­nas je ap­so­lut­no ne­stao.

U Fran­cu­skoj ste re­a­li­zo­va­li film „Sek­su­al­na hro­ni­ka fran­cu­ske po­ro­di­ce da­nas” ko­ji ste na­zva­li an­ti­por­no fil­mom?

Da, nje­gov cilj je da bu­de al­ter­na­ti­va por­no in­du­stri­ji ko­ja je za­go­spo­da­ri­la i u ko­joj je sli­ka že­ne uka­lja­na. Na­ša de­ca su iz­lo­že­na por­no fil­mo­vi­ma od ra­nog do­ba, pa za­što im ne bi­smo po­ka­za­li šta je stvar­no sek­su­al­nost. Za­i­sta je ret­ko vi­de­ti u bi­o­sko­pi­ma sek­su­al­nost ko­ja pod­se­ća na ži­vot. Mi­slim da da­nas mlad svet ne do­bi­ja pra­vo sek­su­al­no obra­zo­va­nje ni u ško­li, ni kod ku­će, nig­de. Da­kle, ovo je film o lju­ba­vi, emo­ci­ja­ma i sek­su.

Ne­dav­no ste u fran­cu­skim me­di­ji­ma iz­ja­vi­li da će ovaj svet eks­plo­di­ra­ti. Od če­ga naj­vi­še?

Svet pu­ca, ne zna se vi­še ko u šta ve­ru­je, a ne­prav­de na­di­ru kao po­pla­va. U ja­nu­a­ru će bi­ti pri­ka­zan na fran­cu­skom Ka­na­lu plus je­dan krat­ko­me­tra­žni film ko­ji sam na­pra­vio. Tra­ži­li su da oda­be­rem ugao i ja sam od­lu­čio da go­vo­rim o anar­hi­ji. Oti­šli smo u pred­gra­đe Pa­ri­za i pro­la­zni­ci­ma po­sta­vlja­li pi­ta­nja ti­pa: „Da li bi­ste bi­li sprem­ni da do­ži­vi­te lju­bav­nu pri­ču sa ne­kim ko ne­ma ni po­sao, ni nov­ca“. Pi­ta­nje je mo­že­mo li ne­što da uči­ni­mo da sa­ču­va­mo vred­no­sti. Mo­žda sva­ko tre­ba da kre­ne od se­be... Mo­žda ovaj krug tre­ba da se za­tvo­ri, a on­da, u no­vom, da ne­što pro­me­ni­mo...

Gor­da­na Po­po­vić

objavljeno: 11.12.2011

Nastavak na Politika...