Izvor: Politika, 03.Dec.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet Đurićevih čuda
Dado se sa smrću već duže vremena poigravao, izmicao joj se pa se ponovo susretao da bi na kraju, kao što ćemo i svi mi jednog dana, izgubio tu poslednju bitku. Vest da je otišao me je veoma pogodila, ražalostila, mada je bila očekivana s obzirom na njegovo generalno loše stanje o kome sam se redovno interesovao.
Mi nismo bili preterano bliski, nismo se družili, on je boravio i radio u normandijskoj zabiti, čak na otvaranja svojih sopstvenih izložbi nije dolazio, što bi bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prilika da se susretnemo, ali njegovo prisustvo preko crteža koje posedujem je svakodnevno.
Bio je majstor, u pravom smislu reči, briljantan crtač, ogromnog slikarskog senzibiliteta, majstor apsolutno svoj, posvećen od samih početaka jednom svetu, čuda i čudaka, kakav je u izvesnom smislu i sam bio, svetu irealnom i realnom, bliskom nama, a istovremeno dalekom, svetu punom bizarnih prizora, nastanjenom još čudnijim likovima i prostorima, nacrtanom i naslikanom jednim samo njemu svojstvenim rukopisom.
Melanholičnog kolorita upuštao se u nemoguće lavirinte najnepredvidljivijih snova, pozivajući nas na više nego čudna putovanja da podelimo to njegovo ludilo.
Nepravedno i neopravdano odsutan sa beogradske likovne scene, sem nekolikih manje-više kamernih manifestacija, što je za ovih šezdeset godina boravka van zemlje malo i premalo. Poslednja izložba u Galeriji Haos nedavno je u izvesnom smislu popravila utisak o tom dugom odsustvu ali ni približno nije bila u mogućnosti da predstavi svu grandioznost i bogatstvo Dadovog opusa.
Dado je bio odsutan što njegovom voljom (?), što verovatno i nesluhom institucija koje su zato zadužene i kojima je to posao, a što se u dogledno vreme može i mora nadoknaditi.
Dadov odlazak će biti prilika, krajnje je vreme, da se njegovo mesto, kako kod nas tako i u svetu, redefiniše i postavi ga u prave okvire kakve on apsolutno zaslužuje.
Zbogom Đuriću – kako sam ga ja zvao. Zbogom majstore.
Vladimir Veličković
objavljeno: 04.12.2010.
