Izvor: Blic, 31.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svedok
Svedok
Njegova ekselencija ambasador Sjedinjenih Država g. Majkl Bolt dolazi iz Tenesija, što mu je plus na neviđeno – iz iste države, naime, potiču rokenrol i »džek danijels«, dva od tri najvažnija preduslova za dobar život. Sem toga, imam tamo neku zemlju – kvadratna stopa, u redu, ali stopa po stopa metar – pa sam se čak osećao nekako dobrosusedski dok sam u petak uveče gledao emisiju »Nezaštićeni svedok« (RTS1), u kojoj je autor g. Nenad Lj. Stefanović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (uz pomoć sjajnog prevoda g. Gorana Sinadinovića) vodio razgovor sa g. Boltom. Pomaci na RTSu, prema očekivanju, najupadljiviji su upravo u informativnom sektoru, čemu je u prilog pomenuta emisija ponudila nekoliko važnih argumenata.
U ambijentu koji deluje kao sofisticirani, s merom i svešću o nameni dizajnirani TV studio, a ne iznajmljeno skladište pretrpano stiroporom, pozajmljenim nameštajem i pak papirom, poštujući distancu kakvu zahteva televizijska stilizacija i u atmosferi lišenoj vulgarne napetosti, autor i njegov gost su, jednostavno i uljudno, razgovarali. To ne znači da su sva pitanja bila neutralna, prijatna i benigna, ali način na koji su formulisana i postavljena uslovljavao je upotrebnu vrednost ponuđenih odgovora.
S druge strane, g. Bolt je – veštinom ozbiljnog, kompetentnog i samopouzdanog profesionalnog diplomate – delovao kao čovek spreman da odgovori na sva pitanja, osim onih koja, zaustavljena dobrim ukusom, ne bi trebalo da budu postavljena. Ukratko, prošlonedeljno izdanje »Nezaštićenog svedoka« predstavljalo je, čak i ako vas takva vrsta emisija previše ne interesuje, dobar primer, a dobri primeri na srpskim televizijama ređi su od zuba Šejna MekGovena.
Zlatna malina
Ovih dana su objavljene nominacije za nagrade Američke akademije za filmsku umetnost i nauku (Oskar), a nešto ranije i za Zlatnu malinu. Iza ovog ljupkog naziva skrivaju se nagrade za najgora ostvarenja godine, tačno po kategorijama koje poštuje Američka akademija. Malinu ne dodeljuje nikakva akademija, već skupina filmskih entuzijasta koji smatraju da i najgori filmovi zaslužuju da budu istaknuti, obeleženi i zapamćeni.
Najviše nomimacija ove godine pripalo je raskošnom istorijskom spektaklu 'Aleksandar' reditelja Olivera Stouna. Za nekog koji se više puta okitio Oskarom (mislim i na umetnike koji su radili u njegovim filmovima) ovo je bolno saznanje. Stoun je posle talasa neprijatnih i potcenjivačkih kritika, kao i posle slabih prihoda na blagajnama, što će sveukupno njegovu buduću filmsku karijeru učiniti još neizvesnijom, našao neubedljivo objašnjenje da su kritičari i publika bili iritirani homoseksualnim motivima njegovog filma. Proziran izgovor, jer su u mnogim drugim filmovima ovi motivi zastupljeni žešće i izazovnije. Tužno.
Dokumentarni film Majkla Mura 'Farenhajt 9/ll' dobio je tri nominacije za najgore glumačke doprinose: Džordž Buš, Kondoliza Rajs i Donald Ramsfeld. Nedostaje preostali deo američkog Politbiroa. Prvih godina postojanja ovu nagradu su Holivud i mediji ignorisali, ali u poslednjih petnaestak ona se sve ozbiljnije pominje. Dobijali su je krupni projekti i vrsni glumci sa statusom neprikosnovenih zvezda, poput Vorena Bitija, Dastina Hofmana, Madone... Rekorderi po broju nominacija za Malinu su ubedljivo Silvester Stalone i današnji guverner Kalifornije, Arnold Švarceneger.
Dan pred dodelu Oskara stižu Zlatne maline. U Holivudu se sve pamti, i dobro i loše.
