Izvor: B92, 07.Jun.2013, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svečano obeležen Dan Kinoteke
Dan Jugoslovenske kinoteke 6. jun svečano je obeležen u novoj zgradi te institucije u Uzun Mirkovoj uručenjem nagrade "Zlatni pečat" glumcu Draganu Nikoliću i scenaristi Gordanu Mihiću i dodelom priznanja za doprinos filmskoj umetnosti i dugogodišnju saradnju.
Plaketa za dugogodišnju uspešnu saradnju pripala je novinarki Tanjuga Zorici Dimitrijević, Pavlu Vasevu, Dubravku Badaliću, Milanu Nikodijeviću, Miroljubu Mimi Marjanoviću, Dubravki Lakić, Crnogorskoj kinoteci, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kinoteci Bosne i Hercegovine, firmi JAPI.COM Novi Sad, RTV " Studio B".
Plaketa za doprinos filmskoj umetnosti pripala je Darku Bajiću, Dušanu Petričiću, Nikoli Lorencinu, Siniši Paviću, Milanu Cvetkoviću, Slobodanu Jociću, Veri Čukić, Radi DJuričin, Predragu Ejdusu, Milanu Gutoviću, Miodragu Krivokapiću, Tomi Kuruzoviću, Marku Nikoliću, Vlastimiru Velisavljeviću, Milorad Glušica, Milanu Spasiću, Snežani Ivanović, Vojkanu Borisavljeviću.
Nikolić je pre uručenja "Zlatnog pečata" - najvišeg priznanja Kinoteke ustanovljenog 1995. godine - rekao Tanjugu da je za njega pečat simbol nekog kraja, jer kada se nešto pečatira čini se da je blizu kraj, ali da misli da ima još dosta toga da uradi.
Mihić je rekao Tanjugu da je nagrada "Zlatni pečat" posebno priznanje u životu svakog filmskog radnika.
"Dodeljuje je institucija koja je bilo mesto gde smo se mi okupljali, školovali, pravili svoje prve korake", rekao je Mihić, ističući da je u suteren u Kosovskoj ulici prvi put ušao pre skoro 50 godina. "Moja generacija nije imala sreće da se školuje u velikim školama u svetu ili u zemlji - mi smo učili u Kinoteci, a naši porofesori su bili Kurosava, Bergman", dodao je on.
Mihić je uporedio Kinoteku sa majkom, naglasivši da ona čuva sve što su radnici u filmskoj industriji stvorili i kojoj se više puta u životu vraćamo.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture Zoran Avramović na svečanoj ceremoniji istakao je da je "filmska magija" učinila sve strastvenim fimskim gledaocima, a da su neki postali i reditelji, scenaristi i glumci zahvaljujući njoj.
"Jugoslovenska kinoteka je jedna od najvažnijih kinoteka u svetu, a svaka godina filmskog stvaralaštva uvećava njenu arhivu", primetio je on, dodajući da Kinoteka "oduzima od zaborava filmske stvaraoce".
VD direktora Jugoslovenski kinoteke Radoslav Zelenović tradicionalno je, kako to svake godine radi, podsetio prisutne na istorijat te ustanove, naglasivši da je posebno ponosan na novu zgradu u Uzun Mirkovoj ulici koja je na korak od dobijanja upotrebne dozvole.
Zelenović je ukazao na problem digitalizacije filmova, koje je neminovno, ali da se postavlja pitanje koja je dugoročnost čuvanja filma na digitalnom mediju.
"Nema pouzdanih podataka vezanih o trajanju novog nosača zvuka, a mi na filmskim trakama čuvamo filmove koji su stari i preko 100 godina", istakao je Zelenović, dodajući da je najbolja potvrda za to Festival nitratnog filma koji će biti otvoren po 15. put večeras u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj ulici.
On je rekao da polako u prošlost idu analogni filmski procesi, a da fabrike koje proizvode filmske trake 35 milimetara poskupljuju svoje usluge, jer je manja proizvodnja traka.
Zelenović je takodje ukazao i to da je prebacivanje u digitalnu formu skupo i zapitao se ko će to finansirati.
Nakon svečane ceremonije premijerno je prikazan digitalno restaurisan film "Proslava 1600.-godišnjice Milanskog edikta u Nišu 1913. godine". Ovaj film koji je decenimajam bio zaboravljen i na kome je zabeležena prva velika proslava jednog od najznačajnijih datuma za hrišćanski svet, snimljen je u svečarskim danima od 29. do 31. decembra 1913. godine, kada je sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, zbog epidemije kolere koja je izbila posle Drugog balkanskog rata, ova manifestacija održana.
Dan Jugoslovenske kinoteke obeležava se u znak sećanja na prvu filmsku projekciju na Balkanu, koja je održana 6. juna 1896. godine u kafani "Zlatan krst" u Beogradu.
U Muzeju kinoteke u četvrtak uveče je otvoren 15. Festival nitratnog filma, na kojem će do 14. juna biti prikazana 54 filma iz prve polovine 20. veka. Ova jedinstvena manifestacija tradicionalno počinje na Dan kinoteke - 6. jun, što je datum prve filmske projekcije u Beogradu, i na Balkanu, 1896. godine.
Upravnik Arhiva kinoteke i selektor programa festivala Aleksandar Erdeljanović izrazio je zadovoljstvo što su se ove godine pozivu Kinoteke odazvala čak 23 inostrana arhiva i pozajmila za projekciju u Beogradu mahom restaurisane kopije filmskih klasika. Erdeljanović je pozdravio i prve goste, medju kojima su dugogodišnji direktor Češke kinoteke Vladimir Opila, direktorka Kinoteke BiH Devleta Filipović, predstavnici Austrijskog filmskog muzeja, Madjarske filmske laboratorije, kinoteka iz Republike Srpske, Makedonije.... Tokom festivala okupiće se čak 35 gostiju, stručnjaka za filmsku arhivistiku iz zemlje i sveta.
I eksperte i običnu publiku u sali u Kosovskoj ulici oduševio je film odabran za svečano otvaranje - dokumentarac producenta Djoke Bogdanovića "Povratak srpskih pobednika i osvećenje i otkrivanje Karadjordjevog spomenika na Kalemegdanu 11. avgusta 1913. godine".
Film u trajanju od gotovo pola sata prikazuje povorku srpske vojske posle Drugog balkanskog rata, koju predvodi prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjević, doček koji su priredili gradjani u nekadašnjoj Šumadijskoj ulici, kod Slavije, kralja Petra, strane diplomate, ministre i druge zvaničnike okupljene povodom otkrivanja spomenika, kao i niz prizora sa gradskih ulica.
Novoizradjena digitalizovana kopija tog filma iz produkcije pionira naše kinematografije Bogdanovića sada na pravi način pokazuje da je to najznačajniji dokumentarni film u Srba sve do pojave beogradskih filmskih preduzeća koja su proizvodila filmove tokom četvrte decenije prošlog veka, istakao je Erdeljanović.
U katalogu festivala, koji beleži mali jubilej, on je podsetio da od ljudi koji su činili njegovu okosnicu danas, nažalost, dvojice više nema, pa je 15. nitratni festival na neki način i posveta i sećanje na rad i druženje sa dragim prijateljima i kolegama Miodragom Cakićem i Dinkom Tucakovićem.
Na otvaranju je prikazan i holivudski hit iz 20-ih godina "Španska plesačica" u kojem je igrala zvezda nemog filma Pola Negri. Restaurisanu kopiju za festival u Beogradu dala je Holandska kinoteka.
Narednih dana na programu će biti dosta komedija, uz istorijske spektakle "Pan Tadeuš" iz Poljske i "More se uzburkalo" iz Madjarske, ali i dela sa političkom konotacijom kao što je svojevremeno zabranjeni "Ciguli miguli" koji je početkom 50-ih godina ismejavao negativnosti jugoslovenskog socijalizma.
Učestvuje i Austrijski filmski arhiv sa desetak ostvarenja u ciklusu "Preko Balkana", a na programu su i klasični veliki filmovi "Atlantis", "Imitacija života"...
Pored filmova i predavanja, gosti iz evropskih kinoteka moći će da vide i fantastičnu izložbu u Galeriji predmeta iz predistorije i istorije filma Jugoslovenske kinoteke, u novoj zgradi u Uzun Mirkovoj ulici.
