Izvor: Politika, 18.Sep.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve spremno za Oktobarski salon
I kustosi i umetnici opčinjeni zgradom u Resavskoj, u kojoj će se od večeras odvijati jedna od naših najznačajnijih manifestacija u oblasti vizuelnih umetnosti
U Resavskoj 40a, bivšoj Vojnoj akademiji (zgradi dodeljenoj Muzeju grada Beograda), u kojoj će večeras u 19 sati svečano biti otvoren Oktobarski salon, juče je bilo neuobičajeno tiho i mirno. Veći deo posla bio je završen – radovi postavljeni, osvetljenje na mestu, farbao se po neki zid, donosile stolice…
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Rodžer Bundšu, arhitekta postavke, sreo nas je na stepenicama, relaksiran i zadovoljan. Kaže, ima dobar osećaj i nada se da će publika pozitivno odreagovati na izložbu pod imenom „Stvari koje nestaju”, a čije su polazišne tačke fenomen društvenih mreža na internetu, nestalnost pamćenja, sudbina digitalnih fotografija i njihov život u virtuelnom svetu... I on i kustos Nikolas Šafhauzen opčinjeni su samim zdanjem u kojem će se salon održavati (isti prostor ugostio je umetnike 2010, na 51. Oktobarcu).
Ova prelepa stara zgrada otmena je, stamena, ali fleksibilna, iako je nekada služila u vojne svrhe, rekao je u prvi mah Bundšu i dodao:
– U njoj se ranije nisu postavljala pitanja, jer to u vojsci ne dolazi u obzir, ali mi danas radimo upravo to – umetnost preispituje sve. Koncept se, na kraju, oslonio na karakter zgrade. A on je snažan i velika je podrška postavci. Radovi su se uklapali jedan po jedan u unutrašnjost i sada čine celinu. Dosta je videa i fotografija i ono što smo želeli, mada je bilo teško, mislim da smo postigli – radovi se ne guraju, prostor je otvoren, dosta je svetla, stvorena je prava atmosfera za razmišljanje o njima pojedinačno, ali i zajedno. Čuli smo da će ovde, kad se sve renovira, biti muzej, pa smo hteli da dočaramo i tu atmosferu.
Šafhauzen je više nego zadovoljan kako je postavka „legla na svoje mesto”.
– Ispostavilo se sada da sam napravio pravi izbor kada sam se odlučio za ovu zgradu. Veoma mi se dopala na prvi pogled. Savršeno je odgovorila konceptu salona, koji ima relaksiranu strukturu, nije rigidna niti autoritarna, nije agresivna, niti na prvu loptu napada posmatrača. Zdanje prati odnos prošlosti i istorije sa jedne, i amnezije spram podataka, fotografija, događaja sa druge strane. Samo mesto izlaganja, iako nije u dobrom stanju, toj ideji dodaje snagu koju ona sama poseduje. Omogućava mišljenje i ponovno razmišljanje o postavci – ocenio je Šafhauzen.
Čini se da je okruženje u kojem izlažu jak utisak ostavilo i na umetnike sa kojima smo razgovarali – Megi Rustamovu (Gruzija), Leona Kanea (Nemačka) i Igora Bošnjaka (Bih).
– Moj rad pod nazivom „Poziv na putovanje” odlično se uklopio, pre svega fizički, jer je prostor na pravi način koncentrisan prema onome što je u njemu postavljeno. U ovom slučaju reč je o filmu, koji sam pripremila za dolazak u Beograd. U svakom mom radu postoji koncept pojavljivanja i nestajanja, dolazaka i odlazaka. Bivanja i nebivanja. Tako je i sada. Glavna junakinja nestaje iz videa u jednom trenutku, ali iza sebe ostavlja obilje fotografija, oko kojih konstruišem priču. Na osnovu njih svaki posmatrač sam donosi stav o tome šta junakinja jeste, šta je bila i šta želi da poruči – objašnjava Rustamova.
– Interesantnom prostoru, istoričnom, a opet savremenom, prilagodio sam fotografije koje čine moj deo ove postavke, još nekoliko da uklopim i završio sam – rekao nam je Leon Kane, čiji rad „Fotografije iz serije Fronteks” analizira odnos velikih kompanija i imigranata koji u njima rade.
– Ti ljudi, u ovom slučaju žene, su tu i postoje, ali su za većinu nevidljivi, jer nemaju glas koji ih predstavlja. Tema „Stvari koje nestaju” može da se shvati na društveni, odnosno, politički način – ističe Kane.
Stari nuklearni bunker u Konjicu, koji nikada nije korišćen za svoju pravu namenu, za zaštitu Tita i tadašnje političke elite, bio je inspiracija za Igora Bošnjaka.
– Snimajući unutrašnjost, arhitekturu objekta i pokućstvo u njemu napravio sam paralelu sa ideologijom koja je nestala, iza koje su ostale samo stvari. Posebno mi se sviđa mesto na kojem je moj rad „Hotel Balkan 2013” – kombinacija sveže ofarbanih zidova i rustičnog okruženja daje mom videu jedan novi ton – zaključuje Bošnjak.
Na izložbi će učestvovati 32 domaća i strana umetnika, većinu radova čine oni iz postojeće produkcije dok je nekolicina rađena baš za samu smotru.
Milica Dimitrijević
objavljeno: 19.09.2014.
