Izvor: Politika, 12.Maj.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve se može napraviti, ako neko plaća
Beograd kao metropola, velegrad, centar regije, bio je logičan izbor za mesto novih „Dana Orisa”
Časopis za arhitekturu i kulturu „Oris” iz Zagreba, koji već godinama organizuje „Dane Orisa” u Zagrebu i Ljubljani, prvi put organizuje 14. maja „Beogradske dane Orisa”, u Domu sindikata. Juče je u Supermarketu predstavljen program ovog međunarodnog simpozijuma.
Andrija Rusan, glavni urednik Orisa i pokretački duh celokupne manifestacije, govorio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za „Politiku” kako je manifestacija nastala i zašto se, tek sada, organizuje u Beogradu.
„Dani Orisa” su nastali iz želje urednika „Orisa” da se i živom rečju i pojavom, a ne samo pisanom i fotografijom, predstave autori koje objavljujemo u časopisu. Smatrali smo da je jako važno da ljudi vide, osete te arhitekte (i ne samo arhitekte). Želeli smo da slušaoci osete energiju tih autora, da osete strast, predanost prema stvaranju arhitekture i da od njih čuju zašto nešto rade na način na koji rade.
–„Oris” je osnovan 1999, a prve „Dane Orisa” održali smo poslednjeg vikenda oktobra 2000. Posle toga smo „Dane Orisa” počeli održavati u Ljubljani („Oris”, naime, ima i slovenačko izdanje) i u Dubrovniku. Na sve te „dane” dolaze posetioci iz svih zemalja regije. Pokazalo se da u Zagreb svake godine dođe nekoliko stotina ljudi iz Srbije, desetine iz Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, pa smo odlučili da, ne samo da oni dolaze nama, nego da i mi dođemo k njima. Beograd kao metropola, velegrad, centar regije, bio je logičan izbor za mesto novih „Dana Orisa”. Trebalo je pronaći dodatno vreme i energiju za izazov Beograda. A to je veliki, zaista veliki izazov i iskorak. Mislim da nismo pogrešili.
Kako su izabrani predavači?
Izabrani po formuli: jedan ovdašnji arhitekta – to je Branislav Mitrović, jedan iz Hrvatske – arhitekti Medić i Puljiz koji žive i rade u Holandiji, zatim međunarodno kvalitetni arhitekti, a to su Jordi Badia i Martin Lejaraga iz Španije, i jedna zvezda arhitekture – Vini Mas. Njihove objekte smo već više puta objavljivali u „Orisu”, sa njima radili intervjue, tako da mislimo da naši čitaoci znaju ko su oni.
Da li je to mistifikacija ili demistifikacija arhitekture i arhitektonskih zvezda?
Njihovo pojavljivanje sigurno nije mistifikacija arhitekture i arhitekata, pre bih rekao da je demistifikacija. Ali, ne bih tako govorio o prezentaciji arhitekture. Ja to vidim kao preciznije, realnije upoznavanje arhitekture. Želimo da ljudi što bolje pročitaju arhitektonsko delo, da nešto nauče, da preispitaju svoje stavove, da uživaju ili da budu u mogućnosti da kritikuju rad javno poznatih arhitekata.
Paralelno sa vođenjem „Orisa” bavite se aktivno i projektovanjem. Koliko Vam je u procesu projektovanja važna teorija i iskustva drugih arhitekata?
Nisam od onih kojima je teorija podloga za arhitektonsko projektovanje. Mislim da sam tu vrlo jednostavan i pragmatičan. Dobijem zadatak, želim ga razumeti, želim shvatiti potrebe investitora i onda sve to želim napraviti funkcionalno, lepo i u skladu sa finansijskim mogućnostima investitora. Kao što vidite, nikakva teorija, diskursi... Naravno da onda neko pronađe i neku pozadinu, uticaj, značenje, često i na način na koji to nisam video. Ništa zato. Zašto ljudi ne bi tumačili moju arhitekturu na način kako to njima odgovara. Najvažnije je da smo investitor i ja zadovoljni.
Iskustva drugih arhitekata su mi jako interesantna. Najvažnije mi je saznanje da se mnogo toga, ili gotovo sve, može napraviti. Potrebno je želeti i imati energije za borbu i istraživanje. Naravno, potrebno je imati nekoga ko to podržava i plaća.
Poslednjih desetak godina, komunikacija u regiji ponovo postaje sve intenzivnija, može li to podići kvalitet arhitekture u svakoj državi pojedinačno?
Naravno da može. Prvo treba početi, bez obzira koliko to izgleda bezizgledno, zatim treba raditi, raditi, raditi. I tako, uspeh će doći preko noći, nakon desetak godina intenzivnog i često krvavog rada.
Ako pogledamo hrvatsku arhitekturu pre petnaest, dvadeset godina, to baš i nije bilo nešto čime bismo se dičili naokolo. Mislim da danas možemo reći da imamo šta da pokažemo, da su hrvatski arhitekti donekle zapaženi na međunarodnoj sceni, da dobijaju neke nagrade, da ih zovu na predavanja, da strani kritičari uočavaju napredak… Sad stižu i pohvale. Istina je da smo na početku, ali isto tako mislim da su postavljeni temelji kvalitetnog razvoja hrvatske arhitekture.
Snežana Ristić
Andrija Rusan
[objavljeno: 13.05.2010.]
