Izvor: Politika, 09.Mar.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve počinje u dnevnoj sobi
Svih jedanaest stanova iz raznih krajeva sveta, predstavljenih na izložbi „Modeli stanovanja”, međusobno se razlikuju, svaki nosi poseban arhitektonski pečat, ima drugačiju namenu, umetnički momenat i atmosferu
Nalazimo se u improvizovanoj, mada tipičnoj srpskoj dnevnoj sobi – prvom „eksponatu” na koji nailazi posetilac nedavno otvorene izložbe „Modeli stanovanja” u Muzeju istorije Jugoslavije, koja će biti otvorena do 11. aprila. I baš >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na tom mestu, za koje će naš sagovornik, arhitekta Oliver Elser kasnije reći da je mesto na kojem „sve počinje” i mi počinjemo ovaj razgovor sa njim.
Posle Beča i Sofije, projekat koji se bavi sučeljavanjem eksperimenata u domenu arhitekture stanovanja i njihovom funkcionalnošću iz ugla krajnjih korisnika – stanara, uobličen u izložbu koja se sastoji od 11 različitih modela savremene gradnje socijalnih stanova, od Japana, preko Evrope, do Severne i Južne Amerike, predstavljen je i u Beogradu. Kao svojevrsna najava Beogradske nedelje arhitekture, koja će se i ove godine tradicionalno održati u maju. I, kao i u Beču i Sofiji, početak izložbe rezervisan je za postavku tipične dnevne sobe zemlje domaćina, referentne tačke sa koje publika posmatra ostatak izložbe, uviđajući sličnosti i razlike. Kustosi Oliver Elser i Majkl Riper odlučili su da se arhitekturom pozabave dvojako – istovremenom analizom umetničkog sadržaja i upotrebne funkcionalnosti, što u prevodu znači da o izgrađenim stanovima govore i profesionalci i laici, i arhitekte i stanari.
– Pored maketa različitih modela stanova, uglavnom u socijalnim naseljima, od kojih su neki u prirodnoj veličini pa u njih može bukvalno i da se uđe, postoje i video panoi na kojima se vide fotografije njihove unutrašnjosti, koje su snimili ljudi koji u tim stanovima žive i komentari tih ljudi na svoj život u tom i takvom životnom prostoru – kaže Elser, čija je karijera, posle novinarskog rada u domenu arhitekture i dizajna i predavanja na Univerzitetu za tehnologiju u Gracu, trenutno vezana za Nemački muzej arhitekture, gde radi kao kustos.
Na pitanje da li je tačno da većina arhitekata obično misli da bolje od potencijalnih stanara zna šta će se tim stanarima svideti i šta im je potrebno, Elser kroz smeh odgovara:
– Na žalost da! Ali, opet na žalost, misle pogrešno. Ispostavilo se u našem projektu da ono što profesionalac zamisli u krajnjem ishodu biva ponekad lepo za oko i veoma inventivno ali ne potpuno funkcionalno, što znači da je ipak klijent uvek u pravu. A taj sukob mišljenja, o kojem govorim, bilo da je projekat u začetku ili na kraju, obično se odvija u centralnom, najintimnijem prostoru svakog stana, mestu gde se svi okupljamo i koje o nama govori više nego što to i pretpostavljamo – u dnevnoj sobi.
Svi stanovi koji su prepušteni sudu publike međusobno se veoma razlikuju, svaki nosi poseban arhitektonski pečat, ima drugačiju namenu, umetnički momenat i atmosferu. I svaki ilustruje mentalitet i kulturu zemlje u kojoj je sagrađen. Ima tu minijaturnih stanova od samo 20 kvadrata u Japanu, koji su, za nas krajnje neobično, povezani istim kupatilom ali koje odlikuju izuzetan artizam i funkcionalnost. Dalje, ima šarmantnih i pomalo boemski nemarnih italijanskih četvrti, sa prepoznatljivim terasama načičkanim sitnicama. I na kraju, ima skromnih ali čistih i toplih rešenja oživotvorenih u Južnoj Americi, gde je ideja vodilja bila da se ljudima koji su do tada živeli u krajnjoj bedi omogući komforniji i pristojniji život. Sve navodi na zaključak da moderan dizajn ne mora uvek biti imperativ.
– Otud i dijametralne razlike u arhitektonskim rešenjima. Negde postoji ozbiljan nedostatak prostora i velika potreba za zelenilom, negde se napredno razmišlja o materijalima i održivom razvoju, dok je negde potrebno po što nižoj ceni ponuditi ljudima bilo kakav krov nad glavom. Ali, sve su ideje zanimljive, jer svaka prema kontekstu date situacije ispunjava svoj zadatak – stanare čini srećnim ljudima – zaključuje Elser.
M. Dimitrijević
[objavljeno: 10/03/2010]
