Izvor: B92, 07.Feb.2013, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve je spremno za 63. Berlinale
Februar baš i nije najlepši mesec u Berlinu, ali je za sineaste svakako najvažniji. Međunarodni filmski festival je mnogo toga: susret poslenika branše, magnet za publiku i jedan od glavnih svetskih filmskih festivala.
Sedmog februra počinje 63. Berlinale! Sve je kao i obično, ali na viskom nivou i sa nekim markantnim akcentima – tako bi moglo da se sažme, ono što očekuje goste ovogodišnjeg Berlinala, prenosi Dojče Vele.
Direktor festivala Diter Koslik, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obećava mešavinu produkcija velikih studija, sve jačih nezavisnih proizvođača, mnogo filmova o ženama i onih čiji su autori žene, i nastavak divne tradicije Berlinala - World Cinema - a to su filmovi koji se nose sa aktuelnim društvenim i političkim izazovima. „Sada vidimo kolateralnu štetu ove finansijske katastrofe na rarazličita društva, kako ona utiče na svakog pojedinca", kaže Koslik.
Primeri se mogu naći u svim programima festivala, koji ove godine predstavlja ukupno 404 filma. U konkurenciji za Zlatnog i Srebrnog medveda takmiči se 19 produkcija.
Ovaj put, sa Balkana, skupljači gvožđa
Bosanski oskarovac Danis Tanović priča o nemaštini, ali i hrabrosti jedne romske porodice u Bosni i Hercegovini. Njegov film „Epizoda u životu skupljača gvožđa“ snimo je delom ručnom kamerom, a glumci su naturščici. Rus Boris Klebnikov gledace vodi na sever svoje zemlje, na poluostrvo Kola. U filmu „Sinopsis“ on opisuje tragediju poštenog čoveka, koji ne želi da se prepusti opštoj korupciji i pohlepi i koji pritom rizukuje sve ono što mu je važno u životu. Američki režiser Gas Van Sent je napravio politički triler o savremenom ekološkom sukobu:
„Reč je i o otimanju zemlje - Landgrabing. Odmah na početku festivala imamo međunarodnu premijeru „Obećanu zemlju“ Gasa Van Senta. Tu je reč o frekingu, metodi crpljenja prirodnog gasa. U Americi se to već dugo radi. Razaranja su strašna, to se vidi po prirodi i životinjama i, iznad svega, to se vidi po ljudima“, kaže Diter Koslik.
PROČITAJTE: Četiri srpska filma na Berlinalu
Velike produkcije, slavna imena
Američki i francuski film očigledno su se ove godine posebno dopali komisiji, pa će obe zemlje biti predstavljene sa po tri produkcije u konkurenciji za medevede, i to imenima kao što su: Met Dejmon, Džud Lo, Stiven Zoderberg, Žilijet Binoš, Katrin Danev, Izabel Iper.
S nestrpljenjem se očekuje i iranski film „Pardé“ Džafara Panahija i Kambozija Partovija – priča o dva zatvorenika u kući bez pogleda. Film je snimljen mada je 2010. iranski sud Panahija osudio na dvadesetogodišnju zabranu pisanja i režiranja.
Nemačka u lov na medvede ovaj put ide samo sa jednim filmom
U filmu „Zlato“ Tomasa Arslana nemačka glumica Nina Hos igra glavnu ulogu. Ko će na kraju dobiti prestižne trofeje odlučuje ugledni međunarodni žiri na čelu sa kineskim režiserom Vong Kar Veju. Jedan dobitnik nagrade je već pozant: Francuski režiser Klod Lancman je dobitnik počasnog Zlatnog medveda za životno delo.
„Klod Lancman je stvorio nesporno najvažniji film o holokaustu - Šoa. Biće prikazan u orignaInoj dužini. Mislim da je vreme, ne samo da ukažemo čast Klodu Lancmanu, već prvi put u istoriji Berlinala - jednom autoru dokumentarnih filmova.“
Šezdeset treće Berlinale svečano se otvara 7. februara, uz puno nacionalnih i međunarodnih zvezda i klanjanje predsedniku žirija Vong Kar Veju. Jer, na samom početku desetodnevnog maratona, van konkurencije, biće prikazan njegov film „Grand Master“. To je priča o dva kung fu majstora, koja se odigrava 1936. uoči japanske invazije.
