Izvor: Blic, 07.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svakim danom bliže propasti
Svakim danom bliže propasti
U muzejima i arhivama nedostaju sredstva čak i za inventarisanje postojećih zbirki. Odgovarajući kadrovi obučavaju se mimo ikakvog sistema. Crkve i manastiri su nedovoljno zaštićeni, a ne zna se više ni ko je za šta nadležan. Već decenijama nemamo kulturnu diplomatiju. Nema podataka o stanju spomenika kulture srpskog i drugih naroda iz Srbije, u drugim zemljama. Država se ne bavi ni pitanjem racionalnijeg korišćenja takvih institucija kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što je Unesko.
Kulturna dobra u Srbiji i dalje su svakim danom izložena propasti. U želji da se tome već jednom stane na put, u Resornom odboru za kulturu Demokratske stranke održana je prva tribina posvećena problemima srpske baštine. Materijali sa ovih skupova naći će se u skupštinskoj proceduri, kako bi se konačno došlo do adekvatnih zakonskih regulativa.
Očigledno, potreban je pritisak svih institucija iz oblasti kulture na Vladu, posebno na Ministarstvo spoljnih poslova. Prema rečima Triva Inđića, sociologa, savetnika predsednika Republike Borisa Tadića, ljude u tom ministarstvu treba upoznati sa međunarodnim konvencijama u ovoj oblasti.
Uz to, naši zakoni nisu adekvatni tendenciji da se ide u korak sa drugim evropskim zemljama.
Neophodna podrška države
Od 1991. do 1997. godine, u Hrvatskoj i BiH uništena su, što se tiče nepokretnih dobara - crkava i manastira, 323 objekta, a znatno su oštećena 474, i ako tome dodamo kosovske crkve i manastire, taj broj je oko 1.000...
- Treba utvrditi sadašnje stanje devastiranih spomenika, a za to je neophodna podrška države - kaže Slobodan Mileusnić, direktor Muzeja Srpske pravoslavne crkve, koji inače demantuje vesti o tome da SPC osniva zavod za zaštitu spomenika:
- Srpska crkva ne otvara zavod, ali ona je u obavezi da brine o svom crkveno-umetničkom nasleđu, i i te kako joj je stalo da ojača zavod i materijalno i strukovno... Mi smo oformili savet ljudi iz odgovarajućih struka kako bi se što brže i kvalitetnije zaštitilo nasleđe.
Inđić upozorava da je nerazjašnjen osnovni problem: šta je kulturni identitet u uslovima jedne multietničke, multikulturne sredine, šta je kulturni identitet u uslovima laičke države, 'i da li jedna crkva ili sve verske zajednice koje su u ekspanziji imaju ona prava koja im izvesne grupe političara dodeliše poslednjih godina, među kojima i velika prava nad spomenicima verske kulture'. Kratki rukavi kinoteke
Svetlana Adžić, viši arhivist, kaže da je 'najveći deo arhivske građe koja je, pre svega, državno dobro, naši arhivi ni ne drže u posedu'. To je jedino dobro koje je išlo u sukcesiju kada je bivša Jugoslavija pregovarala o sukcesiji dobara koje je zajednički stvorila. Takvo dobro treba smestiti adekvatno. Na primer, Arhiv grada Beograda treba da preuzme arhivske građe još oko 500 dužnih metara. Nezbrinuta je čak i građa iz same Skupštine grada Beograda.
- Sramota je da država nije u stanju da dodatnim prostorima osposobi arhive. Unesko treba obavestiti o tome da i dan-danas ispod depoa Istorijskog arhiva grada Beograda posluje jedno privatno preduzeće, u kome valjda šiju košulje, budući da je grad svojevremeno prodao taj prostor, a aktuelna je i odluka Karića da u zoni koja treba da bude bezbednosna za Arhiv sazidaju četvorospratnu garažu da bi studenti njihovog fakulteta imali gde da se parkiraju. Da ne govorimo o tome da su u većini arhiva ugašene službe zaštite same arhivske građe, a da je mikrofilmovanje misaona imenica - kaže Adžićeva.
Ogledalo države je i slučaj Jugoslovenske kinoteke, koja i pored svog međunarodnog ugleda, decenijama kuburi sa prostorom, sredstvima...
- U ovom trenutku nedostaje nam 115.000 evra, i pored pomoći iz Francuske, koju smo dobili za građenje nove zgrade u Košutnjaku, ali država uzima harač na mostu! - kaže Dinko Tucaković. Takođe, za spas filmskog materijala iz 1911. godine, otkrivenog u bečkom arhivu, potrebno je još 30.000 evra.
Sa duhovnom baštinom, jezikom, folklorom, industrijskom arheologijom... stojimo još gore.
U Demokratskoj stranci su odlučni da direktno prozvani grad i republika ne smeju ostati ravnodušni na preteću autogenocidnost društva. Ljubica Jelisavac
