Izvor: Politika, 02.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suze nad Ksenijom
Premijera rekvijema Ksenije Zečević; Simfonijski orkestar, mešoviti hor i dečji hor RTS, dirigent Bojan Suđić, solisti Jasmina Trumbetaš-Petrović, Jadranka Jovanović, Saša Štulić i Goran Krneta Sa nestrpljenjem se očekivalo premijerno izvođenje poslednjeg opusa prerano preminule kompozitorke Ksenije Zečević (1956–2006), "Rekvijema za Nikolu Teslu" (2006), pisanog za veliki izvođački aparat i realizovanog uz režiju, scenografiju, svetlosne efekte i laserske zrake, uz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svu modernu tehniku koja je, po želji autorke, trebalo da muziku nadgradi scenskim elementima i govornim delovima iz spisa Nikole Tesle.
Uvodni prvi stav, koji nagoveštava atmosferu, mirnog je karaktera i samo je predskazanje strašnih vatri i bura u drugom stavu ("Saga o Prometeju"), posebno u demonskom i turbulentnom trećem ("Svemoć svespoznaja"). Ma koliko centralna, i srednja dva stava nosila svu dramatiku i epiku, najpotresniji je poslednji, četvrti stav – "San nad snovima", koji ispovedno grcanje i lamento umesto glasu prepušta solo violončelu, a zatim i dečjem horu i harfi govoreći o dostignutoj sreći – u snu, u onovremskom, u posthumnom. Poruka je iskrena, lična i lirska. Veoma je dirnula slušaoce, čuli su se uzdasi i suze u sali.
Muzika Ksenije Zečević u ovome delu predstavlja sintezu njenih sveukupnih traganja iz prethodnih dela. Može biti i anahrona, sasvim neoromantičarska, nedovoljno moderna, ali je uzbudljiva, potresna, iskrena i – njena. Redakciju partiture izvršio je dirigent Miodrag Janoski.
Kako se tekst jedva razabira i slabo razume, a on je originalan i autorkin, trebalo bi izvršiti još jedno, dodatno "čišćenje" partiture. Prebrza tempa pojedinih stavova "progutala" su neke lirske epizode ("Gospa od jezera" se nije čula ni registrovala).
Tajnoviti veo oko nastanka, (ne)završetka dela i okolnosti postavke čini se da je dotakao sve izvođače. Ansambli RTS unoseći se u Ksenijinu muziku i sudbinu, sa ambicioznim dirigentom Suđićem i sa solistima čije su istaknute i skoro operske numere dominirale posebno u tumačenju dve vrsne umetnice (Jasmina Trumbetaš i Jadranka Jovanović), kao i u muškom delu ansambla (Saša Štulić, Goran Krneta), imale su veliki izražajni i emotivni naboj. Mešoviti hor RTS, skoro u scenskoj uzbuđenosti, skandirao je potresne stihove autorke i preplitao se u fugiranim odlomcima, a Dečji hor RTS anđeoskim glasovima dočarao je trenutke posebne atmosfere.
Izuzetan prijem kod publike, skandiranje i višeminutno aplaudiranje svim izvođačima moglo je da iznenadi one koji su navikli da na "Mokranjčevim danima" slušaju samo dobro poznate i priznate kompozicije starijih horskih kompozitora. Rizik od predstavljanja novog i nepoznatog dela kontroverzne kompozitorke preuzeli smo svesno, želeći da u Negotinu, na našem najtradicionalnijem muzičkom festivalu, učinimo "korak u stranu", ka naslednicima Mokranjca u našem vremenu. Jednima se dopalo, drugima nije, ali je izazvalo opšte interesovanje.
Beogradska premijera dela održana je 19. septembra u sali Kolarčeve zadužbine u bogatijoj scenskoj postavci.
Branka Radović
[objavljeno: 02.10.2007.]
