Izvor: Politika, 06.Okt.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sutra počinje Oktobarski salon
Mnogo nam znači što je za održavanje ovogodišnje izložbe prvi put svima dozvoljen pristup u nešto što je ranije bila vojna imovina, kažu kustosi iz Švedske
Ovogodišnji, 51. Oktobarski salon otvara se sutra u 19 časova u zgradi koja je dodeljena Muzeju grada Beograda (Resavska 40b), odnosno u prostorijama nekadašnje Vojne akademije. Međunarodna izložba, na kojoj će biti najviše video radova naslovljena je „The Night Pleases Us” odnosno „Noć nam prija”. Reč >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je o citatu preuzetom iz duže rečenice autora „Lavirinata” H. L. Borhesa. „Ne mogu da prolazim kroz predgrađa pod okriljem noći, a da ne mislim o tome da noć nam prija jer potiskuje detalje na isti način kao i naše sećanje.” Koncepciju Oktobarskog salona objašnjava u razgovoru za „Politiku” kustos iz Švedske Juan Puset koji je Salon osmislio u saradnji sa Selijom Prado.
– Na noć gledam kao na metaforu, tamni prelaz iz senke ka svetlu, hodnik poimanja, vreme u kome se ponekad prisećamo zaboravljenih detalja... duboko utonulih u nesvesno. Kada ti detalji postanu naglašeni, rekonstrukcija činjenica koju obavimo utiče na sliku prethodno formiranu u našem sećanju. Kako se sećati, takođe se može posmatrati i kao pitanje toga šta neko bira da zaboravi, što je kako individualan tako i univerzalan mehanizam. U Borhesovom eseju dalje se tvrdi da pojedinačna iskustva bivaju korigovana daljim tokom događaja i potom premeštena u sećanja na način na koji su to pokazali mnogi od učesnika ovogodišnjeg Oktobarskog salona. Nas kuratore zanima fluktuirajuća granica između samostalnosti i zavisnosti u društvu u celini, u nedavnoj prošlosti. Pored toga, mnogo nam znači što je za održavanje ovog Oktobarskog salona prvi put svima dozvoljen pristup u nešto što je ranije bila vojna imovina. Upotreba ovog prostora, shodno konceptu, tiče se promene istorije, ličnih sećanja i nade. Neverovatno smo srećni što nam je omogućeno da ovo mesto upotrebimo za izložbu, prostor kao prostor je fantastičan. Ova izložba nanela je još jedan sloj života na ovu građevinu, kažu kustosi.
Po rečima kustosa, radovi su koncentrisani u jedan prostor, nisu rasparčani po celom gradu, zbog želje da Salon bude dostupan. „Cilj nam je da produbimo razumevanje rada svakog od umetnika, radije nego da povećamo broj učesnika, a ponekad i da izložimo po dva rada nekog od umetnika. Grupna izložba postavljena je gotovo kao serija individualnih predstavljanja. O umetničkim radovima razgovarali smo kao o sponama koje omogućavaju nove načine komunikacije. Stoga je delo Aernouta Mika „Žrtveno jagnje” (Scape Goat) nastajalo paralelno sa ratom u Jugoslaviji tokom 90-ih. To i jeste suština poezije i drame , da nam se obraćaju na drugačijem nivou od svakodnevnog govora. Pogotovo u kompleksnim odnosima koji se manifestuju u građanskom ratu. Ili u slučaju Amara Kanvara koji je veoma pažljivo pratio rat na Balkanu dok je stvarao „Svedočenja munja” (Lightning testemonies), delo koje je opisivalo užasne događaje koji su se odigrali na indijskom potkontinentu. Umetnost može da bude način da vidimo da pripadamo širem, globalnom, kontekstu. Nije reč o imenovanju ili definisanju, već o pronalaženju novih naziva i drugačijih pogleda. Reč je o izmeštanju istina i otvaranju mogućnosti da se shvati da postoji više načina razumevanja. U izvesnom smislu, to je upravo ono što je predstavio Tim Ecels u svom novom radu „Jezik noći” (Night Language). To je novi vid komunikacije, neproziran i delom apstraktan, koji reaguje na mesto održavanja izložbe”, objašnjava Juan Puset.
Budući da naši sagovornici dolaze iz Švedske, stabilne zemlje bez konflikata, zanimalo nas je šta bi u toj zemlji činilo problem kolektivnog sećanja.
– Istorija se kontinuirano prepravlja. Nova istraživanja i nova sagledavanja menjaju način na koji doživljavamo stvarnost i stoga utiču i na to kako se prisećamo ili kako tumačimo prošlost. Bolja spoznaja centara moći i odnosa polova, za rezultat imaju to da na prošlost gledamo iz potpuno novog ugla. Zanimljivo je reći da dvadeset odsto populacije današnje Švedske vodi poreklo iz drugih zemalja, što takođe donosi nove načine sagledavanja vrednosti.
Na pitanje koliko je delotvorna uloga umetnosti u saopštavanju stvari koje bi trebalo da znamo, Puset i Selija Prado odgovaraju da uloga umetnika nikada nije bila da bude političar. „Umesto da daje odgovore, umetnik ima ulogu posmatrača, koji komentariše i postavlja pitanja. Uvek imamo poverenja u poetski i emotivni uticaj umetničkih dela. Nadam se da će ovogodišnji salon otvoriti vizuelna vrata nizu individualnih interpretacija. Prostor između publike i prikazanih radova je takođe deo priređivanja izložbe. Ambasada Švedske u Beogradu je pokrenula program razmene između Srbije i Švedske po pitanju obrazovnih aktivnosti. U saradnji sa ovim programom održaćemo ’vežbe’ koje se odnose na rad sa publikom”, kažu kustosi Oktobarskog salona, dodajući da bi želeli da svaki posetilac izložbi pristupi otvorenog uma i da izložbu napusti obogaćen nečim novim.
M. Đorđević
------------------------------------------------
Poznati kao vodiči
Jedna od novina ovogodišnjeg Oktobarskog salona jeste da će posetioce kroz izložbu voditi, osim kustosa, i poznate javne ličnosti. Između ostalih, to su reditelj Stefan Arsenijević, teatrolog Jovan Ćirilov, dramaturg Maja Uzelac…
objavljeno: 07.10.2010.
