Izvor: Blic, 03.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sušina održana reč
Sušina održana reč
Na početku Belefa selektorka dramskog programa Anja Suša rekla je da želi da napravi program koji neće biti produžetak sezone. Time je precizno izjavila da neće ni pozivati niti kreirati predstave koje bi ličile na tihu reku naše pozorišne svakodnevice.
Pogledajmo šta je to selektorki uspelo da na Belefu 2005. ne zaliči na tekuću sezonu i da bude ostvareno podrškom 'smelim konceptima i inovativnim umetnicima' i da time Belef bude 'mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na kome se pomeraju granice onih koji se bave umetničkom praksom tako i publike'.
Evo malog rezimea (telegrafskim stilom) težnji koje su obećane i ostvarene.
'Društvena igra' otkrila je smelo prostor na najvišoj tački poslovne zgrade i kritički tretirali one koji bi mogli biti stanovnici te zgrade - neki 'novi Srbi'.
'Kiseonik' nalazi kopču između žestine dramskog teksta Viripajeva i božjih zapovesti koje gotovo da ne važe u današnjem svetu, bačene pred noge naše mlade publike koja je to shvatila kao svoju temu.
'Kad bi ovo bila predstava' - pa i nije.
'Operrrra...' je dekonstruisala postojeću operu na visokoprofesionalnom konceptualnom, scenskom i vokalnom nivou.
'Mala trilogija' smrti uvela je Jelinekovu na naš pozorišni prostor metodom u nas retko viđenog estetizma.
'Spletka i ljubav' u neoromantičnom ključu, znači uz emocije koje hoće bezuspešno da ukine postmoderno vreme.
'Pornografija' i na kraju Belefa - kruna, eksplozija hrabrosti, pameti i ironije.
Otpor globalizaciji
Posebnu eru u TV novinarstvu kod nas svojevremeno je uveo Kamenko Katić, čovek koji je svojim šarmom, odmerenim nastupom i profesionalizmom od vremenske prognoze napravio mali medijski hepening. Bez preterivanja možemo reći da su nekada pionirski nastupi ovog novinara danas postali nezaobilazna forma kojom najprominentniji programi završavaju emisije vesti.
A u međuvremenu, doba entuzijazma, optimističnog gledanja na prirodu i njene nepogode zauvek je za nama. Štaviše, primetan je paralelizam između dva reda pojava. S jedne strane, prilozi o vremenu koje uglavnom vode ljudi strogih lica i preozbiljnog držanja, orjentisani na najavu ili predviđanje katastrofa, uz neizbežna upozorenja hroničnim bolesnicima, svedoče o savremenom shvatanju prirode kao neprijateljske, divlje i nekontrtolisane nemani koja će nas u jednom trenu zbrisati sa lica zemlje. Cunami i sada 'Katrina' samo pogoduju ovom opštem trendu medijskog zastrašivanja okolnostima koje manje ili više ne podležu strogo kontrolisanom svetu tehnouniverzuma.
S druge strane, svetski mediji, korišćenjem satelitskih snimaka kao argumenata u pomenutom planskom indukovanju anksioznosti publike, zapravo vode specifičnu geostratešku politiku u kojoj potencijalna opasnost vreba samo industrijski visoko razvijena područja. Time se još jednom razlika između bogatih i razvijenih, i siromašnih i nerazvijenih, interpretira u starom ključu kao suprotnost između kulture i nature i to svakako na štetu ove druge.
Iako ovom opštem trendu ni naši mediji nisu odoleli, ipak se, možda baš zbog činjenice da nas svetski sateliti uopšte ne registruju, događa fenomen koji je vredan pažnje. Prilozi o vremenu koje na Televiziji B92 pravi Aleksandar Stanković predstavljaju ne samo osveženje u moru užasavajućih svakodnevnih vesti sa domaćeg terena već i svojevrstan komunikološki presedan u kojem ovaj inteligentni novinar pokazuje kako je humor jedini pravi antidot svakovrsnom medijskom zastrašivanju i prefinjen model otpora globalizaciji.
