Izvor: Danas, 29.Sep.2015, 21:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suptilna muzička komunikacija u trenutku
Dva istinska asa umetničke muzike, potekla sa ovih, ex-SFRJ prostora - Stefan Milenković i Edin Karamazov, ukrstiće ponovo koplja svojih instrumenata na večerašnjem koncertu u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Šalu na stranu, ova muzička bitka će po svemu sudeći doneti pobedu obojici ravnopravno, bez svake sumnje, a njihovoj publici zadovoljstvo da još jednom prisustvuje trijumfu tonske lepote, originalnog stila i izazovnog repertoara.
O ovom koncertu u organizaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << CEBEF-a, repertoaru, karijeri, publici, o tome kako izgleda kada zajedno nastupaju sve velike muzičke zvezde, razgovaramo sa jednom od njih - proslavljenim violinistom Stefanom Milenkovićem.
* Dobar dan, najpre jedno 'podrazumevajuće' pitanje - kada ste vas dvojica uopšte čuli prvi put jedan za drugog, kako ste se upoznali i kada se i kako rodila ideja o saradnji?
- Čuli smo jedan za drugog pre mnogo godina, ali smo se prvi put sreli pre skoro šest godina i odmah se nekako prirodno pojavila želja za saradnjom, a nakon toga isto tako prirodno i prva prilika za turneju zajedno.
* Pre nekoliko godina slušali smo vas takođe na Kolarcu u okviru Guitar art festivala - da li se nešto od tada promenilo u načinu na koji realizujete svoje umetničke susrete, otkrivate i birate repertoar, probate itd?
- U muzici je veoma bitno da ste kompatibilni u umetničkom pristupu, ali isto tako i na ličnom nivou jer se na turnejama provodi mnogo vremena zajedno. Naš pristup je u isti mah veoma sistematičan sa profesionalnim pristupom biranju programa i pripremama, ali je sa druge strane apsolutno spontan. To je ono što nas možda najviše i privlači u zajedničkoj saradnji: sposobnost da se bude umetnički potpuno slobodan u trenutku samog nastupa. Za mene je to neophodan element dobrog nastupa - kreacija u trenutku.
* A šta je na repertoaru ovom prilikom? Možete li da nam kažete nekoliko reči o svakoj odabranoj kompoziciji?
- Počećemo najverovatnije sa improvizacijom, onda Schubert "Arpeggione” Sonata, koja je jedan od najlepših i najzahtevnijih muzičkih dragulja klasičnog repertoara. Nakon toga svetska premijera "Šest balkanskih minijatura” Dušana Bogdanovića, koje publika verovatno poznaje kao delo za gitaru, ali ćemo ga ovoga puta izvesti premijerno u verziji za violinu i gitaru koja ovome delu daje jednu neobičnu dimenziju. U drugom delu sviramo jednu indijsku kompoziciju Ragu Ravi Shankara, delo veoma specifičnog karaktera i boje koje se retko izvodi, a skoro nikada u ovoj kombinaciji, i na kraju Piazzolina "Istorija tanga”, tri stava kojima je Piazzola želeo da na neki način opiše razvoj tanga od svojih po malo misterioznih početaka 1900. godine, preko svog buma 1930, i onda jedne transformacije tango muzike od striktno muzike za ples, u muziku koja se izvodi i koncertno 1960-ih godina.
* Šta se najnovije dešava u vašim individualnim karijerama, da li vam se putevi u nekim koncertnim dvoranama ili na nekim festivalima eventualno ukrste, čak i ako ne nastupate zajedno na tim mestima?
- Naravno, putevi nam se često ukrste jer je ovaj prostor relativno mali i skoro je nemoguće ne sresti se negde! S druge strane, baš zbog toga što putujemo, nije uvek ni lako da se nađemo kad hoćemo jer su obaveze često previše guste - čak iako smo udaljeni jedan od drugog par kilometara (smeh). Što se tiče karijere, ova godina je za mene bila veoma uspešna. Pored novog CD-a koji je izašao u februaru sa koncertima Brahms-a i Glazunova sa Radio-televizijskim orkestrom Slovenije i dirigentom En-Shaom, tu je i album sa Edinom "Mozaique” koji sada predstavljamo u Beogradu i koji očekujemo da ce izaći na proleće. Pored toga je u finalnoj fazi i CD koji sam snimio sa poznatim pijanistom Rohanom De Silvom - inače trenutno pijanistom Itzhaka Perlmana - sa popularnim delima za violinu i klavir. To isto izlazi početkom 2016. Između toga, mnogo koncerata i naravno predavanja na univerzitetu.
* Šta umetniku pruža ovakav vid muziciranja zajedno - je li to predah od svakodnevnog rada na sopstvenom instrumentu kao soliste ili je i ovo zahtevan, pa i težak posao poput pripreme solo nastupa?
- Odgovornost je drugačija jer niste sami. Ali ovakav način muziciranja ima i jednu jedinstvenu čar i dimenziju koju čak nema ni solo nastup. Tu je jedna muzička komunikacija i kreacija koja je veoma suptilna, gde ima konstantne konverzacije u trenutku između dva umetnika. Priprema je ujedno ista, ali i različita jer razmišljate u dvoje.
* Kojoj publici je namenjen ovaj program, je li to striktno "klasična" Kolarčeva publika ili očekujete hipike, pankere, rokere, džezere...?
- Rekao bih da "klasična” publika ne postoji. Postoje samo ljudi koji žele dobru energiju i jedinstveno energetsko, umetničko, ali i ljudsko iskustvo u trenutku nastupa. Zato mislim da je publika interkompatibilna među stilovima, i da će neko ko ceni dobru klasiku isto tako ceniti i dobar džez, ili pop, ili naravno muziku '60-ih i '70-ih. Naravno, i obrnuto. Meni je više zanimljivo ono što je zajedničko svim ljudima nego ono što ih razlikuje. Stoga mislim da će - u najboljem smislu - publika biti raznovrsna na koncertu.
* Jeste li spremili neko muzičko iznenađenje za posetioce koncerta, nakon onog regularnog dela programa?
- To, naravno, uvek! (smeh)
