Izvor: Politika, 20.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suočavanje sa prošlošću
O istoriji koja se odigrala treba govoriti utemeljeno i posle objektivnog detaljnog istraživanja i analiziranja
Beogradska premijera filma "Vetar koji njiše ječam" Kena Louča, ovogodišnjeg dobitnika kanske "Zlatne palme", biće održana večeras u 20 sati u Domu sindikata u Beogradu. Radnja filma smeštena je u Irsku dvadesetih godina prošlog veka, kada se radnici na polju ujedinjuju u gerilsku vojsku koja se suočava sa nemilosrdnim britanskim "Black and Tan" odredom iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Velike Britanije, formiranim da uguši težnje Irske za nezavisnošću.
"Vetar koji njiše ječam" prikazan je na otvaranju ovogodišnjeg Festivala evropskog filma u Paliću, van konkurencije. Reditelj Louč je bio sprečen da prisustvuje srpskoj premijeri filma ali je, umesto njega, gost festivala bio glumac Porik Dilejni koji tumači jednu od dve glavne uloge u filmu.
Dilejni je upravo završio snimanje serije "Tjudorovi", gledaćemo ga u popularnoj američkoj TV seriji "Očajne domaćice", a igraće i u novom filmu Pitera Mulana. Karijera je krenula uzlaznom putanjom, čini se zbog "Vetra koji njiše ječam", ali i zbog nespornog talenta i spontanosti pred kamerom.
Primajući "Zlatnu palmu", Ken Louč je izrazio nadu da će film doprineti suočavanju Britanaca sa imperijalističkom prošlošću. Kako Vi, kao dvadeset devetogodišnji Irac, gledate na taj višedecenijski sukob?
– "Vetar koji njiše ječam" je film koji iznosi potresnu životnu priču o Ircima. To je, pre svega, irski film, ali je i film o britanskoj istoriji. Koliko god da se čini da je film lokalan, on govori o viševekovnom univerzalnom sukobu dva brata. On je internacionalni, baš kao što Louč o sebi misli da je internacionalista, a ne nacionalista. S druge strane, ne može da se izbegne naše viđenje onoga što su Britanci činili u Irskoj; i oni se moraju suočiti sa tom prošlošću. Zanimljiva je priča s kraja 12. veka po kojoj su Britanci okupirali Irsku sa izgovorom da je prepuna varvara, necivilizovanih i neukih ljudi. Prava slika okupacije bila je činjenica da je u Irskoj tada postojala velika biblioteka sa knjigama o istoriji, politici i religiji. Irska je oduvek bila zemlja učenih ljudi i mislilaca čije se ideje nisu sviđale britanskoj vlasti. O istoriji koja se odigrala treba govoriti utemeljeno i posle objektivnog detaljnog istraživanja i analiziranja. Ukoliko je to danas uopšte moguće.
Reditelj Louč ima neuobičajene načine rada sa glumcima. Čime ste ga ubedili da ste baš Vi pravi izbor za lik Tedija?
– Glumom se bavim već pet godina. Studirao sam na glumačkoj akademiji u Dablinu i dosta sam radio u pozorištu i na televiziji. Iznenadio sam se kada me je Louč pozvao. On ne pravi audicije, već unapred odabere glumce. Praktikuje da dugo razgovara sa glumcima o likovima, priči, odnosima i karakterima, a interesuje ga i odakle ste, iz kakve porodice potičete, kakvo je vaše životno iskustvo. Nakon prvog razgovora koji sam prošao, na sledećem sam se sreo sa Kilijanom Marfijem. Louč nam je dao scenario i objasnio šta treba da uradimo. Kada smo odigrali jednu scenu, Kilijan i ja smo zamenili uloge, tako da nisam znao kog brata ću igrati, Tedija ili Demijana. Imam mnogo zajedničkog sa Tedijem. Iste su nam reakcije na pojedine stvari, sličnog smo karaktera, a ono što nam je najviše zajedničko jeste da znamo da se izborimo sa odlukama koje donosimo, bez obzira da li su one prave. Mislim da je Louč to prepoznao, i da mi je zbog toga dodelio ulogu.
Kakva je trenutna situacija u irskom filmu, i koliko je "Zlatna palma" doprinela usponu Vaše kinematografije?
– Irska kinematografija je prošla kroz nekoliko kriznih godina. Stupile su na snagu poreske olakšice za snimanje filmova. Vlada je pretila da će ih ukinuti, čime je oterala mnoge domaće i strane producente. Bilo je urgiranja, mediji su dosta pomogli, i tako je film ipak pobedio. Sve je više i holivudskih producenata koji snimaju u Irskoj. Na primer, "Kralj Artur" sa Klajvom Ovenom u naslovnoj ulozi je kompletno snimljen u Irskoj. Pobeda našeg filma u Kanu još više je doprinela promovisanju irske kinematografije koja će tek pokazati šta sve ima da ponudi.
Vaš film je evropsko ostvarenje koje obeležava ovu godinu. Mislite li da će se evropski film izboriti sa holivudskim?
– Evropski film je skrajnut na Starom kontinentu. U Dablinu, na primer, postoje samo dva bioskopa koja su rezervisana za evropski film a, kako čujem, ni u Srbiji situacija nije bolja. "Vetar koji njiše ječam" je prikazivan u Velikoj Britaniji, Irskoj i Australiji. Moj prijatelj je želeo da pogleda film u Sidneju, ali nije uspeo da nađe kartu jer su sve već bile rasprodate. Mislim da će za dobre filmove, bez obzira sa kog kontinenta dolaze, uvek biti mesta u bioskopima. Publika još zna da odabere dobar film, jer želi da uživa u njemu.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 20.09.2006.]
