Izvor: Politika, 10.Dec.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šumski san u snu
Tajanstvena alegorija iz 15. veka, koja se bavi istorijom umetnosti, filozofijom, međuljudskim odnosima, inspiracija je slikarke Biljane Đurđević
„Potreba za ljubavlju u snovima” – jedan je zaboravljen naslov, tajanstvena alegorija iz 15. veka, možda najlepše ilustrovana knjiga toga doba koja se bavi istorijom umetnosti, filozofijom, međuljudskim odnosima. Upravo ovo misteriozno delo, prvi put štampano 1499. u Veneciji u originalnom naslovu „Hypnerotomachia Poliphili” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << promenilo je život slikarke Biljane Đurđević. U tolikoj meri da se njime i njegovim mogućim čitanjima bavi već skoro deceniju, što čini srž njene izložbe „Tamna je šuma”, koja će biti otvorena do 14. januara 2013. u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
Za razumevanje postavke bitno je čuti priču koja je renesansna a opet, kao i obično, i takvim slučajevima, univerzalna a čije se autorstvo pripisuje Frančesku Koloni, mada u pojedinim naučnim krugovima već izvesno vreme postoji ideja da je autor dela zapravo Leon Batista Alberti. Praćena brojnim likovnim reprodukcijama, fabula je smeštena u milje snoviđenja, svet sna u snu glavnog lika, Polifilija, koji u toj i takvoj, šumolikoj realnosti, traga za ljubavlju svoje voljene Polije. Prisutna igra reči dodatan je izvor tumačenja: njegovo ime nosi značenje „ljubav prema mnoštvu” a njeno „mnoštvo”. Sve pomenuto razjašnjava, za početak, naslov postavke, na kojoj se nalaze tri slike, od kojih je jedna poliptih, kao i rad u novoj tehnici animacije. O ostalom dalje priča sama umetnica.
– Knjiga, neka vrsta renesansne enciklopedije, uvukla me je u svet drugačiji od bilo čega što sam poznavala i stalno joj se vraćam. Ona se na jedan specifičan način bavi Istokom i Zapadom, inkorporirajući hrišćansko, judejsko, islamsko i nadasve pagansko nasleđe. Ideja ujedinjenja a ne razjedinjenja me je opčinila. Ljubavna priča koja čini potku višeznačna je, intrigantna i zaokuplja svojom lepotom, objašnjava Biljana Đurđević, ističući da, iako svaki umetnik na kraju izlaže rad pred publikom, njen motiv stvaranja nije sveden na momenat javnog prikazivanja već je suština rad zarad sebe same. Neka vrsta samozavođenja.
– Po svojoj formi neoplatonističkog ideala knjiga prati umetnost, filozofiju, ona se svojim pristupom odnosi prema svim aspektima duše. Ta šuma u kojoj se glavni junak bori sa svojim sopstvom jeste šuma u kojoj živimo svi mi. To je šuma naše duše. Ona ima svoje zakone, zakone koje mi sami stvaramo. Kroz rad na poliptihu određene biljke, životinje, insekti sa svojim osobinama dobili su svoje mesto na slici. Oni su simboli i predstavljaju naše vodilje kroz život, bilo da su prepreke ili prečice, oni su deo puta koji biramo.
Naša sagovornica, koja je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je i magistrirala, imala je brojne samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu kao i one grupne, koje su se održavale širom sveta a od 2009. radi na Fakultetu likovnih umetnosti. Uporedo sa tim bavi se još jednom novom tehnikom stvaranja – animacijom. Deo svog stvaralaštva prikazala je na ovoj izložbi, ilustrujući i na taj način svoje viđenje snoviđenja iz knjige.
– Usložnjavanje mog razmišljanja o ovoj temi proizvelo je animirane radove koje sam izložila pored slika. Nije reč o tri-de animaciji, pošto autorski pečat na svim takvim generičkim animacijama ima korporacija koja je, zapravo, autor matrice po kojoj se radi. Moj rad je samosvojan, deo po deo sam prvo crtala pa animirala, u čemu su mi pomogli Đorđe Marković i Aleksandar Jašović Gorki. Rad u ovoj tehnici tek je počeo za mene, zaključuje umetnica.
M. Dimitrijević
objavljeno: 11.12.2012.
.jpg)
