Izvor: Blic, 15.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šumski ljudi na sceni
Šumski ljudi na sceni
U okviru pobune protiv opšteg totalitarizma na prelomu šezdesetih u sedamdesete prošlog veka, u tadašnjoj Jugoslaviji, po ugledu na slična svetska iskustva, formirane su brojne komune. I Božidar Mandić iz Novog Sada je 1977, imao je tada 24 godine, osnovao alternativnu zajednicu ljudi - 'Porodica bistrih potoka', u Brezovici kod Milanovca. Večerašnjim skupom pesnika, posvećenom –vetru, u Narodnom pozorištu počinje obeležavanje četvrt veka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od tog događaja.
Kako je izgledalo iskustvo alternativnog života u gradu pre nego što ćete formirati seosku komunu u Brezovici?
- Komunu u Novom Sadu činili su Slobodan Tišma, Peđa Vranešević, Vlada Kopicl, Želimir Žilnik, Miroslav Mandić, Čeda Drča, Ana Raković…grupa koja se bavila angažovanom umetnošću a tada je čovek zbog toga mogao i u zatvor da zaglavi. Shvatili smo da je komuna jedan od puteva ka individualnosti, iz totalitarizma kojim smo bili okruženi. Posle sam to iskustvo transponovao u ruralnu sredinu, u Brezovicu, l977. realizujući misiju drugačijeg života u kome je čovek odgovoran prema prirodi. Nisam, međutim, otišao da živim na selu, nego da živim u prirodi. Divljina je ono što me zanima. U kulturi divljine vidim osećaj za mogućnost obnove sveta. Čovek se stalno ogleda u artiklima pa i sam postaje umrtvljen, umesto da kroz sebe propusti kulturu kupina, pečuraka, grana koje se lelujaju na vetru…Koja je koncepcija života u prirodi koju upražnjavate?
- Osnovni koncept života u prirodi je kontakt sa energijom. Sve je zasnovano na energiji. Zavaran estetikom automatizma čovek erozira, reducira moći i tako - nestaje. Iz statusa roba, protiv čega se bunila moja generacija, prelazi danas u status robota.
Otišli ste u Brezovicu da bi vas promenila. Koliko ste vi promenili Brezovicu?
- Ljudima još nije jasno kakav sam ja to rusoovski plemeniti divljak koji je došao da živi u potoku. Nije im jasan ekološki refleks koji me pokreće, kultura svesti i gesta, znači ekologija kao način života. Ponekad nas optužuju, Patrijaršija ili policija, kako smo neka sekta, pa kad nas pitaju kojoj sekti pripadate, kažem- unazadistima. Pripadam biofilima, za razliku od masovne kulture nekrofilskog ponašanja. Protiv sam visokih zgrada i visoke tehnologije, protiv visokih tornjeva-falusa, kako je to Fasbinder definisao. Grad je bio simbol slobode proteklih vekova a vi ste ga odbacili!?
- Dokazali smo komunom da utopije ne moraju biti nerelane. Slavimo dvadeset pet godina komunitarizma u kome nije bilo sebičnosti i otimanja već samo davanja. Bili smo pioniri borbe za očuvanje prirode i opstanak čoveka u njoj.To je načelo iz koga proizilazi i moja umetnost.
Šta prožima vaš način života? - Naspram profita postavimo poetiku a naspram liberalnog kapitalizma- kapitalni liberalizam, umetnost. Zato želim da Porodicu bistrih potoka postavim u centar kulturoloških događanja osim što se borim za bukve, za hrast, grab ili piriku, za majčinu dušicu, naše podneblje i zemlju, livade i planine.. M. Pavlović
