Izvor: Politika, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumrak bioskopa, naša sramota
FILM
Kao da iz godine u godinu pišemo isti tekst, hronično pateći od sindroma deja vu . Davno obećani Zakon o kinematografiji, koji bi uveo red u kinematografsko nebo i regulisao sva pitanja kinefikacije u zemlji Srbiji, još uvek nije donet. Ni 2007. godina na ovom planu nije donela gotovo ništa novo.
Pred sam kraj 2006. sa ovih stranica javnosti je odaslato i pitanje: Čemu snimanje tolikih filmova i toliko potrošenih budžetskih para ako publika, kako je krenulo, uskoro neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imati gde da ih gleda? Bez želje da se bude prorok, namera je bila da se ukaže na opasnost od gašenja centralnih bioskopa i tešku i potmulu tišinu koja je pratila ovaj događaj, tada još uvek u najavi.
Odgovor na pitanje nismo dobili, ni tada ni koji mesec kasnije kada je jasno i glasno bilo obelodanjeno da je izvršena privatizacija "Beograd filma", a nedostatak reakcije filmskih producenata, reditelja i glumaca i svih onih koji od filma žive, bio je i začuđujući i zabrinjavajući. Nisu ustali u odbranu dragocenih hramova filma, niti poveli značajnu bitku za njihovo očuvanje.
Sve se svelo na pojedinačna "gunđanja" po kružocima i uporno pisanije "zaludnih" novinara koji su podsećali da bi se moglo dogoditi da se u nekada elitnim beogradskim bioskopima, umesto filmova mogao zavrteti rulet, kladioničarski tiket, zamirisati pekarski ili parfimerijski asortiman... Kafe se, priznajemo, tada nismo setili. A upravo je u nekadašnjem "Jadranu" nikao jedan od restorana iz lanca brze kafe, suprotno obavezi vlasnika da održi osnovnu delatnost kupljenog bioskopa bar dve godine (prema Zakonu o privatizaciji društvenih preduzeća).
Obistinile su se tako i najgore slutnje: dogodio se sumrak bioskopa! Ej, bre, u zemlji Srbiji u kojoj je " prva predstava prvog stalnog bioskopa održana još 1908. u beogradskom Hotelu ۥParizۥ" (B. Slijepčević – "Kinematografija u Srbiji, Crnoj Gori i BIH 1896-1918") a sada, na pola koraka od 2008. (100 godina kasnije) ima svega desetak bioskopa!
Sramota je i pojedinačna (vlast) i kolektivna (narod), dakle, naša zajednička, a greši svako ko pomišlja da se činjenicom što imamo više filmskih festivala (podržavanih iz gradskih i republičkih budžeta, čitaj: iz našeg džepa) nego bioskopa, može održati ili unaprediti kultura gledanja filma. To tako ne biva.
[objavljeno: ]
