Izvor: Politika, 10.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumorna tranziciona drama
Sa Stefanom Arsenijevićem o filmu „Ljubav i drugi zločini” koji je sinoć u Berlinu imao svetsku premijeru
Od našeg specijalnog izveštača
Berlin – Posle osvajanja „Zlatnog medveda” za kratki film „(A)torzija” (2003), nastupa u programu Forum sa omnibus filmom „Izgubljeno-nađeno” (2005), naš mladi autor Stefan Arsenijević na Berlinski festival stiže treći put i to kao scenarista >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i reditelj filma „Ljubav i drugi zločini”, koji je sinoć imao svetsku premijeru u uglednom programu „Panorama specijal” (u konkurenciji za najbolji celovečernji debitantski film).
U filmu koji je koprodukcija između Srbije, Nemačke, Austrije i Slovenije, glavne uloge tumače: Anica Dobra, Vuk Kostić, Feđa Stojanović i Milena Dravić.
Pomalo neočekivano, ali sasvim legitimno, Arsenijević se sada opredelio za sumornu tranzicionu dramu sa snažnim elementima ljubavne priče, čija je radnja smeštena među hladne i išarane novobeogradske betonske zidove, s junacima koji su promašili sopstvene živote, nad kojima lebdi pitanje otići ili ostati, kuda i na koji način...
Zašto ovako mračan film?
Hm, film balansira između nečeg što je veoma sumorna tranziciona svakodnevica i nečeg što je ljubavna priča koja ipak daje neku nadu. Uz to, postoji i niz komičnih situacija u filmu koje čine balans, ali činjenica je da se, za razliku od prethodnih kratkih filmova, ovog puta nisam zaklanjao iza humora.
A upravo se to od Vas očekivalo, da tešku dramu gledaocu predočite uz humoran otklon?
Pa, daleko je od toga da u filmu nema smešnih momenata...
Vaši junaci su smešni u svojoj tragičnosti.
U stvari jesu, ali jeste i čudno što se nisam zaklanjao iza duhovitih elemenata, možda i zato što je ovaj film zaista izašao iz stomaka. Prvi put radim celovečernji film i onda su i cela priča i svih naših poslednjih 15 godina koje smo prošli isplivali iz mene. I kada sam hteo da ponešto bude duhovito, kako su stvari tokom rada na filmu odmicale, nekako se nije dalo. Prosto sam sledio svoj unutrašnji instinkt i negde sam se, u stvari, ogoleo i odlučio da ne radim te uobičajene trikove i da se zaklanjam iza nečeg što je duhovito i uvijeno u neke oblande. Naravno, daleko od toga da je to suvi realizam. Može se pre reći da je ovaj film po žanru bajka, a znate i sami da su bajke vrlo često vrlo surove i tužne.
Radnja se događa u Novom Beogradu koji u filmu asocira na betonsku kuću za lutke u kojoj se Vaši junaci kreću u ograničenom, zatvorenom krugu.
Vaša asocijacija je super, nešto tako sam hteo. Da napravim mikrokosmos jedne vrlo zatvorene sredine. Moj film je o dilemi – otići ili ostati – na koje ne daje odgovor, o emigraciji i o podatku da je između trista hiljada i pola miliona mladih ljudi u poslednjih 10 godina napustilo Srbiju, o tome da oko 80 odsto mladih koji danas žive u Srbiji nikada nije izašlo iz zemlje. Taj mikrokosmos je u stvari Srbija, veoma zatvorena sredina u kojoj svi o svima sve znaju, u kojoj ne postoji reper i mogućnost upoređivanja s nečim što bi stvari moglo da pomeri u ovom ili onom smeru. Naravno, daleko od toga da mislim da je Srbija najgore mesto za život, ja ostajem u njoj, ali mi je veoma žao što mojoj generaciji, a ja sada punim 30 godina, nije otvoren horizont, nije pruženo malo mogućnosti da zna kako je sve moguće živeti. Iskreno me pogađa što moja generacija može poneti epitet izgubljene generacije.
Vi ste osoba koja u sebi ima toliko životne radosti, energije, visprenosti, duhovitosti, a ovaj film nudi suprotno – autora koji se takođe zove Stefan Arsenijević, ali koji nije onakav kakvog ga poznajemo. Da li je sve ovo pomalo nametnuto i od strane Vaših producenata?
Ne, nikako! Producenti su čak voleli i insistirali da ovo bude veseliji film.
Da li ste Vi onda pomalo u konfliktu sa samim sobom?
Ne, nisam već sam se bavio temom za koju sam smatrao da ne bi bilo iskreno tretirati je kroz humor. Ovakav kakav je, u svojoj ogoljenosti, film se može nekom dopasti ili ne. Imao sam potrebu da ovaj film napravim upravo ovakvim kakav jeste. On je za mene katarzičan! Imao sam potrebu da prođem katarzu ovih naših poslednjih 15 godina.
Da li biste ga i Vi nazvali film noarom?
Da. A postoji u njemu i fatalna junakinja koja krade novac i sve se to dosta naslanja na neki klasičan pristup, ali prilagođeniji Srbiji.
Zašto je u filmu glavna pesma „Besa me mućo”?
U svakom mom filmu postoji pesma koja se više puta ponavlja. Ne znam zašto je tako, ali tako je. Dok je film još bio na nivou ideje, čuo sam „Besa me mućo” na radiju i stalno mi se vrtela po glavi jer sam smatrao da je po emociji ona prava koja meni treba. Kada sam se zainteresovao da saznam o čemu pevaju, preveo sam reči i shvatio sam da se one neverovatno uklapaju u ono što je priča mog filma. A to je: ljubi me, ljubi me snažno kao da sutra nikada neće doći, ljubi me jer se plašim da ću sutra biti daleko od tebe. I zaista je to bila ta neka melanholija koja mi je bila potrebna.
Glumci u filmu su izvrsni, vidna je i Vaša veština njihovog vođenja i poverenje koje su u Vas imali.
Meni je rad s glumcima najuzbudljivija stvar u ovom mom poslu. Ja glumce veoma volim, pa mi oni i uzvraćaju ljubav.
Milena Dravić je izjavila da u radu s Vama ne treba mnogo reči.
S Milenom sam radio već tri filma i bukvalno se dešava da tokom snimanja posle završenog dubla priđem i još ne završim rečenicu: „Da li bismo mogli...”, a da ona samo kaže: „Dobro”, znajući unapred šta sam mislio. Naš odnos je čisto energetski, ona oseća šta bih i kako bih hteo nešto da uradimo. I s drugim glumcima u filmu, sa Anicom Dobrom, s Feđom Stojanovićem, s Vukom Kostićem saradnja je bila fantastična, suštinska.
Lik koji najviše voli u filmu je upravo lik Stanislava kojeg sjajno tumači Vuk Kostić.
Možda i zato što je to lik s kojim se ja najlakše identifikujem. On je moja priča. I ja sam odrastao u novobeogradskim blokovima i kao mali hteo da budem mađioničar A onda te život odvede negde drugo...
--------------------------------------------------------------
Elegantan nastup našeg filma
Odavno se nije dogodilo da na svetskoj premijeri srpskog filma na kakvom velikom i značajnom svetskom festivalu bude prisutna tako mnogoljudna autorska i glumačka ekipa, kako je to sada bio slučaj s filmom „Ljubav i drugi zločini” Stefana Arsenijevića. Uz scenaristu i reditelja Arsenijevića, na konferenciji za novinare i na samoj premijeri u ZOO Palastu, festivalskim izveštačima i brojnoj publici lično su se obratili glumci: Anica Dobra, Vuk Kostić, Milena Dravić, Feđa Stojanović, Hana Švamborn i Ana Marković, producenti: Herbert Švering (Nemačka), Miroslav Mogorović (Srbija), Gabriele Krancelbinder (Austrija) i Katja Getov (Slovenija), direktor fotografije Simon Tanšek i autor filmske muzike Hervig Camernik.
Predstavljanje našeg filma je bilo otmeno i elegantno, a šarm naših autora i glumaca, uz vrhunsko poznavanje svetskih jezika i zavidnu elokvenciju, dodatni su poeni sveopštem utisku.
Uvod u premijeru i jučerašnje burne događaje bio je prijem u restoranu „Sorizo” koji je u čast naših filmova i autora prisutnih na festivalskim programima i na Evropskom filmskom marketu, domaćinski priredio Filmski centar Srbije. Posle premijere priređen je parti u klubu „Kalšone”, na kojoj su muziku puštali članovi austrijskog benda „Naked Lunch” , čiji je član kompozitor filmske muzike Hervig Camernik...
Dubravka Lakić
[objavljeno: 11/02/2008]
