Izvor: Politika, 17.Maj.2011, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudopera u ulozi zida
Gotovo 60 procenata privatne vile „Velpelo”, na istoku Holandije, nastalo je od drvenih delova velikih kolutova za žicu
Za početak zamislite da živite u Holandiji. I to u Roterdamu. Pa onda zamislite da poznajete arhitektu Jana Jongerta, jednog od holandskih pionira gradnje objekata već korišćenim materijalima i proizvodima. U tom slučaju, vaša stara veš-mašina i sudopera, prozorsko okno, drveni sto ili staklene flaše nikada se ne bi našle u kontejneru. Završile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi u jednom od njegovih studija, u kojima bi se razmatrala njihova nova uloga, sve u skladu sa konceptom superupotrebe. O toj ideji, koju njegov biro „2012Architecten”, osnovan 1997. po ugledu na „2012” – projekat eksperimentalnog stambenog objekta u Roterdamu, sprovodi već godinama, govorio je na predavanju na nedavno završenoj Beogradskoj internacionalnoj nedelji arhitekture. A potom je o tome pričao i za naš list.
Kako je nastao Vaš prvi projekat „2012”, zašto se baš tako zove i šta promoviše?
Čitava ta stambena oblast trebalo je 1997. da bude srušena. Moje kolege i ja dogovorile smo se prvo sa komšijama, a onda i sa gradskom upravom, da prostor restauriramo, u eko standardu, putem recikliranja, bez upotrebe velikih sredstava. Zgrade su nam date na korišćenje na 15 godina, taj period se završava 2012. godine. Zato projekat i nosi to ime. Tamo stanujem, u tom prostoru smo počeli, ali smo ga u jednom trenutku prerasli i preselili biro u jedan napušteni italijanski restoran, takođe u Roterdamu.
Kako pronalazite i pretvarate sudopere, cevi, kolutove za žicu u zidove, pregrade, fasade?
Umesto termina ponovna upotreba više nam odgovara superupotreba. Jer, stvari se ne koriste ponovo za istu namenu, već im se namena menja. Materijale tražimo u neposrednoj okolini gde će se realizovati projekat, troškove transporta tako svodimo na minimum, potom readaptiramo taj otpad i prilagodimo ga gradnji. Počinjemo uvek sa „žetvenom mapom”, na kojoj obeležimo područja gde potraga za materijalima startuje. Postoje tri vrste otpada: istrošene stvari koje su već korišćene, industrijski ostaci i proizvodi sa greškom. Posebnom obradom ih sečemo, lepimo, spajamo, u dogovoru sa klijentom. Skoro 60 procenata privatne vile „Velpelo”, na istoku Holandije, nastalo je od drvenih delova velikih kolutova za žicu. Igralište „Mejdorn raj za decu” napravljeno je od velikih roto cevi. A za jednu od bolnica koju ćemo renovirati materijal skupljamo upravo iz kontejnera koji se puni onim što oni bacaju svakodnevno.
Rečeno na primeru nekog od materijala koji se nalaze u prostoriji, ovde na Arhitektonskom fakultetu, gde razgovaramo?
Evo, recimo, tu su flašice soka. Staklo je veoma otporan materijal. Zapitajte se da li se one mogu iskoristiti i drugačije. Da li se mogu poređati vertikalno jedna na drugu, uz dodatak nekog novog materijala, da bi se od njih napravio pregradni zid. Ili horizontalno. Što da ne, samo je pitanje vaše mašte!
I sam proces prerade uglavnom je forma recikliranja?
Da. Konkretnije, pošto smo drvo, koje smo koristili baš za vilu „Velpelo” radi produženja roka trajanja grejali posebnim procesom za koji je struja dobijena upotrebom viška energije iz jedne električne kompanije u blizini.
Fenomenom superupotrebe bave se i svi posetioci veb-stranice „Superuse”, čiji ste autor, koji sami na sajt postavljaju svoje ideje.
To je svojevrsna zajednica dizajnera, arhitekata, običnih ljudi. Bitno je da ljude koji nisu profesionalci podstaknemo na razmišljanje. Važna je lokacija, kontekst, energetski izvori, voda, prehrambeni sistemi, klima, materijal, funkcionalnost, dostupan budžet. Kako sve to „uvezati” u celinu. Tome može da posluži upravo internet.
Spadate među prve koji se u Holandiji, poznatoj po pionirskim poduhvatima u mnogim oblastima, bave ponovnom upotrebom otpada. Koliko je ta ideja postala popularna?
Koliko je meni poznato, samo četiri studija u Roterdamu bave se realizacijom takvih objekata. I to je naša specijalnost. Ideja je prepoznata kao dobra, inventivna, sve više se klijenata javlja radi gradnje ali još uvek nije masovno prihvaćena. Za to je potrebno vreme.
Srbija je, kao i većina zemalja na Balkanu, daleko od ovakvih tokova u građevinarstvu. Kako da im se približimo?
Upoznao sam tokom trajanja Nedelje arhitekture vaše arhitekte, verujem u njih, kao i u njihovu želju da svaku novinu donesu u Srbiju. Ima vremena, verujem da će tako biti i sa našim inovacijama.
Milica Dimitrijević
objavljeno: 18.05.2011
