Izvor: Blic, 26.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbinu naroda određuje kultura
Sudbinu naroda određuje kultura
Rečima da otpor koji ima prema govorima verovatno potiče iz uverenja da su nam govori naneli mnogo zla, počeo je Svetislav Basara svoje obraćanje prisutnima na svečanom uručenju Ninove nagrade za roman godine koja mu je dodeljena za 'Uspon i pad Parkinsonove bolesti' ('Dereta').
Govorio je potom o govorima kao karakteristici kolektivizma, zloupotrebi pojma sabornosti, citirao Levija Brila, a potom rekao: 'Sudbina jednog naroda određena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je sudbinom njegove kulture. Materijalno bogatstvo jedne nacije usko je povezano sa njenim duhovnim bogatstvom. (...) Vreme u kome živimo jeste vreme krize, razlučivanja - i pravi je momenat da se i kod nas književnost razluči od politike i istorije, da se politika prepusti istoričarima, istorija političarima, a da se literatura orijentiše na istraživanje nepoznatog šireći na taj način duhovne horizonte.'
A na svečanosti uručenja Ninove nagrade Basari juče u podne u Aeroklubu bila je zaista velika gužva. Čini se znatno veći i znatno, po raznim osnovama, šarenolikiji broj posetilaca nego godinama unazad. Smenjivale su se čestitke, komentari, duhovite opaske, zanimljiva nagađanja šta će Bas (laureat) reći ili uraditi... Bilo je i dosetki da je reč o ujedinitelju s obzirom na sastav posetilaca. Razdragani žamor prekinut početkom ceremonije u okviru koje je Slobodan Reljić, glavni urednik Nina, između ostalog napomenu da se s novčanim iznosom od 7.000 evra u dinarskoj protivvrednosti (sponzor 'Alpha bank') ovo priznanje približilo Pulicerovoj nagradi. Oko značaja Ninove nagrade za srpsku književnost nije bilo podeljenih mišljenja. U svom obraćanju prisutnima Milan Vlajčić, predsednik žirija, osporio je primedbe da je nagrada dug prema Basari, ukazao na način rada žirija, a potom rekao da je 'Uspon i pad Parkinsonove bolesti' fantastična i neverovatna povest o junaku D. L. Parkinsonu i bolesti koja se po njemu zove. 'A ta bolest su totalitarne ideologije. (...) U ovoj ironičnoj paraboli ili alegoriji, Basara groteskno prepliće istorijske epohe i povezuje pisce iz različitih sazvežđa. (...) Pokazuje kako smo svi robovi Parkinsonove bolesti koja univerzalno nagriza civilizaciju i zatvara krug na način koji smo videli u mitskom simbolu drevne zmije koja guta svoj rep.'
T. Nježić
