Izvor: Blic, 28.Jun.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbine
Branimir Karanović, „Reciklaža dva kvadrata“, galerija „Beograd“; U ovim radovima, koji su digitalne grafike, Branimir Karanović (1950) istražuje mogućnosti kombinovanja i interpretacije fotografije namenjene štampi s kolažom i trodimenzionalnim aplikacijama. Tematski vezani za slike urbanog života, čiji su objekti odbačeni predmeti različite namene, ove fotografije uvode u priču o svetu konzumerizma i besmislu potrošačke groznice savremenog društva.
Dugmići, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << cipele, konac, figurice (kasice-prasice)... deo su sveta odbačenih predmeta koji asociraju na sudbinu ljudi. Umetnik ih sakuplja kao relikvije da bi ih potom snimao, kolažirao, asamblirao, otiskivao, prepoznajući u njima nečije trajanje. Karanović se ponaša kao kolekcionar nečega što je krajnje obično u našem životu, a opet pruža mogućnost analize subjekta u društvu u kojem jesmo, bez obzira na to što su „obrađeni" predmeti banalne stvari.
Drugim rečima, kao što sitnice čine naš život, tako čine i Karanovićev umetnički repertoar - već decenijama, te se može reći da je njegov fotografsko-grafički opus hronika marginalne materijalne kulture. Kulture s kojom vodi dijalog iz pozicije umetnika koji razmišlja ne samo o analogijama sudbina predmeta i sudbina ljudi već i o kompozicijama koje se iz bogate ostavštine nađenih stvari mogu konstruisati. Ovi radovi podsećaju i na redi mejd, koji je u likovnu praksu uveo Dišan s pisoarom, nazvavši ga zarad izložbe - fontanom. Da Karanović ide dalje od dadaizma, evidentno je još na prvi pogled: ne ustaje protiv umetnosti kao društvenog ventila, već nam pokazuje da sve može biti umetnički motiv ako se lepo skocka. Estetika je njegov glavni adut i njegov lični ventil.
