Izvor: Glas javnosti, 08.Dec.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbina Srbije je da bude između
Izdavačka kuća „Stilos art“ nedavno je objavila roman Aleksandra Vulina pod nazivom „Lepota“. Reč je o knjizi zasnovanoj na istorijskim, stvarnim događajima koja nas vraća osam vekova unazad pokazujući nam prema rečima autora da je upravo zlo ono što se nikada ne menja koliko god da se menja svet. Zlo je, inače, i glavni junak ovog romana, u kojem pisac pokušava da da svoj odgovor na pitanje kako da čovek kroz bol, kroz nepravdu i nasilje da dođe do lepote, da je dosegne. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Borba protiv sopstvene prirode
U kojoj meri je ovo priča o nama danas?
- Priča o braći kao univerzalna ljudska priča jeste priča o Srbima koji teško prihvataju ono što dolazi sa strane. Teško nam je da prihvatimo nešto novo, jer jedva smo preživeli i ono što smo imali. Jednostavno, jedva živimo i sa ovim što imamo. Teško je jednom običnom čoveku da se snađe u tim tolikim promenama, a onda se ipak negde nađe u lepoti te promene. Čovek je biće zla i to postaje svojim prvim udahom, prvim podojem majčinog mleka. Tek rođeno dete spremno je da do krvi ujede svoju majku samo da bi došlo do mleka. Potpuno nesvesno da čini zlo, samo da bi moglo da preživi. Čovek mora da preživi i ako je zlo cena tog preživljavanja, on će tu cenu rado i bez ikakvog razmišljanja platiti. U čemu je naša zasluga? U tome što se borimo protiv sopstvene prirode, što se okrećemo dobru uprkos tome što je zlo naša priroda. U tome je naša veličina i vrlina. Onaj ko se ne prepusti svojoj prirodi, on je pobednik. Tad ima smisla što je boravio na ovoj zemlji, što je udisao vazduh nekih drugih ljudi. Čovek zapravo čitav svoj život provede boreći se sa sopstvenom prirodom.
„Lepota“ je istorijski roman.
- Ovo je nadasve istorijski roman, jer ja sam se zaista trudio da ga precizno vodim. Svi likovi su istiniti, svi datumi su tačni, sva događanja su tačna. Ja sam samo pokušao da kroz doživljaj nekih drugih ljudi koji možda nisu ni postojali pod tim imenima pokušao da nađem objašnjenje za vreme u kome se sve to dešavalo. Mislim da trinaesti i dvadeset prvi vek nisu nisu ni po čemu različiti. Mera nasilja mera mržnje i onda i danas je potpuno ista. Uz to, možete da pišete o dve stvari, o bolu ili o ljubavi. Ja pišem o bolu.
Dobrano ste se ovde pozabavili i srpskim raskolom, neslogom braće Nemanjića?
- Nije to samo naš problem. Svi narodi, pogotovo veliki narodi imaju priču o dva brata. To je ljudska kategorija, ta mržnja u okviru istog, u okviru postojećih sličnosti. U to vreme braća Vukan i Stefan predstavljaju dva antipoda, dva različita pogleda na budućnost Srbije i na ono šta će se dešavati. Jedan svoju sudbinu traži na Istoku a drugi na Zapadu. NJihov treći brat Sveti Sava smatra da Srbija treba da bude negde između. Izgleda da je to sudbina Srbije, da bude nigde između. Kod njih zapravo nije problem u nekoj međusobnoj trpeljivosti ili netrpeljivosti, već u različitom pogledu na svet i u njihovom različitom shvatanju kuda Srbija treba da ide. Stefan je na kraju pobedio, ali, to ne znači da je on bio u pravu. Kao što ne znači da je Vukan pogrešio u onome što je verovao i u onome što je radio.
