Izvor: Blic, 07.Avg.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stvoren za vilenjake
Sutradan, posle predstave koju je Bob Vilson posvetio Marini Abramović, ona me je upoznala sa dva svoja partnera, koji su, kao i ona, svetske zvezde. Jedan je vanserijski holivudski star Vilem Dafo (Willem Dafoe, pisac „Robinzona“ je Defoe), a drugi je neobični pevač Entoni.
Vilem za sebe kaže da je zanimljiv kao glumac, a nezanimljiv kao čovek. Na osnovu mog nedavnog, mada kratkog, susreta s njim u foajeu mančesterskog hotela „Mint", gde smo odseli, nisam stekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << taj utisak. U životu je bar isto toliko zanimljiv kao i na sceni.
Vilem Dafo je riđokosi muškarac neodređenih godina (leksikoni navode da je rođen 1955), sa urokljivim kobaltno plavim očima, kome filmski reditelji već godinama dodeljuju uloge ekscentrika, čudaka i vilenjaka, ali kad ustreba, i Hrista. Skupljači neobičnosti o poznatima naglašavaju da je on jedini američki glumac koji je bio kandidat za Oskara sa ulogom vampira.
Bilo je to za vampira u filmu „Vod" („Platoon", 1986). Vilem je holivudski glumac koji ne živi u Holivudu, već u Njujorku. Kaže da mu je, kad ne snima, dosadno u tom slavnom predgrađu Los Anđelesa. A kako mu ne bi bilo zanimljivo kad je snimio preko 70 filmova s nekim od najvećih američkih reditelja kao što su Martin Skorseze, Oliver Stoun, Vilijam Fridkin i Dejvid Linč, a o zanimljivim partnerkama i da ne govorimo, jer među njima je i jedna Madona („Predmet dokaza"). S Linčom je snimio pre dve godine i film „Antihrist", pravu antologiju horor sado-mazohizma. Erotske scene su dublirale porno-zvezde.
Nisu retke holivudske zvezde koje glume na Brodveju, i to velike uloge, ali je Vilem Dafo jedini koji je istovremene i ikona američkog alternativnog pozorišta. Sa svojom prvom suprugom, rediteljkom Elizabetom Lekont, bio je najpre u Šeknerovoj performens grupi, da bi potom bio jedan od osnivača slavnog Vuster teatra godine 1977, pored Living teatra, jedinog preživelog iz slavne epohe avangardnih trupa u Grinič Vilidžu. Gledao sam ga u Vusteru u jednoj od najzanimljivijih eksperimentalnih predstava na temu Čehova.
Pre nekoliko večeri dobro sam se nagledao Vilema Dafoa u Mančesteru, u Vilsonovoj predstavi „Život i smrt Marine Abramović", u ulozi naratora koji nas iz najrazličitijih uglova uvodi u njenu biografiju. Iako nije sasvim jasno koga predstavlja, oca ili neki drugi lik, očigledno je da igra Marininog zemljaka s jakim naškim akcentom.
Vilem ima nešto od našeg mediteranskog temperamenta i opuštenost simpatičnog Balkanca. Sve to u nekom jadnom koporanu, zaostalom iz jednog od naših brojnih ratova. On priča najviše tokom te trosatne predstave, a da to nije dosadno. Zvezda večeri Marina, u ulozi svoje vlasne majke, uglavnom promiče dostojanstveno scenskim prostorom i čak jednom zapeva. Pored sve svoje proze i Vilem zapeva jednu od pesama o tužnoj Marininoj priči, čije reči je napisao i komponovao njihov partner Entoni, koji se bavi i slikarstvom.
Vidim da je zavoleo Marinu Abramović. Reče mi da bi veoma voleo da dođu u Beograd.
Povezane vesti: Dah i duh novog
