Izvor: Blic, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stvaranje budućnosti
Stvaranje budućnosti
Lori Anderson (59), koju američki mediji nazivaju 'multimedijatriks' i 'savremenom renesansnom umetnicom', jedan je od najznačajnijih umetnika 20. veka. Rođena je u američkoj državi Ilionois, u Kaliforniji je diplomirala istoriju umetnosti, a vajarstvo na Univerzitetu Kolumbija. Široka definicija njene profesije glasi: 'umetnik preformansa'; nešto preciznija 'eklektični postmoderni performer (izvođač)' je neprimerena jer ne ističe značaj njene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << suštinske uloge pripovedača. Njena pripovedačka snaga leži u sjedinjenju vizuelnih i tehnoloških efekata jer je Andersonova učinila pripovedanje, oduvek vezivano za bajke, mitove i narodne priče, savremenim i futurističkim.
Lori je glumica, komičarka, pesnikinja, dramaturg, fotograf, filmski autor, predavač, vajarka, slikarka, kompozitorka, instrumentalistkinja, vokalista, majstor za elektroniku... Ona je prava superzvezda umetnosti performansa. Njen rad je toliko eklektičan da se i sama umetnica slaže sa tom odrednicom: 'Najbolje od svega je što je termin ‘izvođačka umetnost’ (performans) višeznačan i podrazumeva apsolutno sve što bi jednom umetniku palo na pamet da radi.'
Sedamdesetih godina Andersonova je nastupala u Njujorku svirajući violinu, a široj javnosti postala je poznata 1982. sa singlom 'O Supermen', koji je stigao do drugog mesta britanskih top-lista. Četiri godine kasnije, igrala je i režirala koncertni film 'Home of The Brave', a komponovala je muziku za filmove 'Swimming to Cambodia' i 'Monster in a Box'. Svi njeni albumi prodavali su se odlično uprkos tome što ih je kritika nazivala avangardnim. Svoj glas pozajmila je jednom od likova u crtanom filmu 'Rugrats Movie', a za najugledniju svetsku enciklopediju 'Britaniku' napisala je članak o kulturnom karakteru Njujorka. Sarađivala je sa Vilijamom Barouzom, Artom Lindzijem, Piterom Gejbrijelom, Žan-Mišelom Žarom, Brajanom Inom, Dejvom Stjuartom i dugogodišnjim životnim partnerom Lu Ridom. U nekim izjavama nagoveštavala je i da je imala romantičnu vezu sa komičarem Endijem Kaufmanom.
Pre tri godine postala je prvi i za sada jedini zvanični umetnik NASA, koja je inspirisala njenu kompoziciju 'The End of The Moon'.
Jedna od centralnih tema Lorinog rada jeste istraživanje efekata koje tehnologija ima na ljudske međuodnose i komunikaciju.
Tokom karijere osmislila je nekoliko izuma koje koristi tokom izvođenja, poput gudala od magnetske trake (umesto uobičajene dlake) ili palice koja priča - gotovo dva metra duge palice - MIDI kontrolera, koju je opisala u jednom od svojih programa na sledeći način: '‘Palica koja govori’ je bežični instrument koji može da ‘uhvati’ i ponovi bilo koji zvuk na principu granulirane sinteze. To je tehnika razbijanja zvuka na sićušne segmente - granule (duge po nekoliko stotinki) i njihovo ponovno sviranje na različite načine, putem kompjuterske obrade.'
Miona Kovačević
