Izvor: Blic, 14.Feb.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stvaraću sve dok me ne izda mozak
Italijanski kompozitor Enio Morikone (Rim, 1928), koji se proslavio filmskom muzikom za vesterne svog zemljaka, Serđa Leonea (izraz „špageti” ne podnosi!), održaće večeras koncert u „Beogradskoj areni”, na jubilarnom „Gitar art festivalu”. Morikone će dirigovati svojim orkestrom „Roma sinfonieta”, sastavljenim od 96 muzičara, a na bini će mu se u jednom trenutku pridružiti i hor „Obilić” pod upravom Darinke Matić-Marović. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beogradsku publiku očekuje zaista nesvakidašnji spektakl u kojem će u jednom trenutku biti čak 200 muzičara na sceni, a dotle čitaocima „Blica” nudimo razgovor sa maestrom čija duga umetnička karijera obuhvata najraznovrsnije žanrove i koga naša najšira publika pamti po muzici za serije „Hobotnica” i „Marko Polo”.
Danas legenda, Enio Morikone, koji je na čuvenom rimskom konzervatorijumu „Santa Čečilija” studirao trubu, kompoziciju, horsku muziku i dirigovanje, svetsku popularnost stiče sarađujući sa svojim prijateljem Serđom Leoneom na filmovima „Za šaku dolara”, „Za dolar više”, „Dobar, loš, zao”, „Bilo jednom na Divljem zapadu”, „Pazi, dinamit!”. Njegov opus obuhvata stotinu klasičnih kompozicija i oko 400 filmova. Između ostalih, komponovao je za reditelje kao što su Pjer Paolo Pazolini, Bernardo Bertoluči, Đuzepe Tornatore, Brajan de Palma, Voren Biti, Beri Levinson, Roland Džofe, Oliver Stoun, Margaret fon Trota, Terens Malik i Pedro Almodovar.
Poslednjih meseci maestro je ovenčan i značajnim priznanjima - francuski predsednik Nikola Sarkozi odlikovao ga je ordenom Legije časti, a ušao je i u „Gremijevu” dvoranu slavnih sa albumom „Dobar, loš, zao”. Iako je osvojio „Zlatni globus”, „Gremi”, Evropsku filmsku nagradu, venecijanskog „Zlatnog lava” i nagradu Bafte, zvuči apsurdno - nikad nije dobio priznanje holivudske akademije za film, za koje je pet puta bio nominovan.
Smatrate li da je Američka filmska akademija ispravila nepravdu što vam nije dodelila nijednog „Oskara” za filmsku muziku, kada vam je 2007. uručila počasnog „Oskara” za životno delo ?
- Mislim da je „Oskar” za životno delo mnogo značajniji od „Oskara” za jedan film.
Sa tako velikim opusom kao što je vaš, zar se počasni ne podrazumeva?
- Varate se. Mnogo stvaralaca ga nije dobilo, ni u jednoj kategoriji. Na primer Čarli Čaplin i Stenli Kjubrik. Spisak nije mali.
Prošle godine objavljen je album „We All Love Ennio Morricone” („Svi volimo Enija Morikonea”), na kojem vaše numere izvode „Metalika”, Andrea Bočeli, Rodžer Voters, Herbi Henkok, Selin Dion, Brus Springstin... Jeste li vi birali izvođače?
- Da, birao sam neke od njih, ali izbor je zavisio u dobroj meri od diskografskih kuća, odnosno od njihove volje da „Soniju” ustupe nekog svog autora. Dakle, selekcija muzičara bila je uslovljena njihovim pojedinačnim ugovorima sa izdavačima, a ne isključivo umetničkim parametrima.
Kakav je efekat album postigao na tržištu?
- Na evropskom tržištu je jako lepo prošao, dok na američkom nije. Ne bih znao da kažem zbog čega, ali naslućujem da je objavljen nespretno i u malom tiražu, zbog čega će, kako čujem, biti doštampan.
Pre dve godine sa „Roma sinfoniettom” ste nastupili u sali Generalne skupštine Ujedinjenih nacija povodom imenovanja Ban Ki Muna za generalnog sekretara te institucije. Tom prilikom Mun je izjavio da je vaše stvaralaštvo „poput Ujedinjenih nacija - dramatična priča o ljudima s velikim snovima”. Koji su zapravo vaši snovi?
- Za mene je taj koncert zaista bila velika čast i prestiž. Taj događaj ne bih mogao nazvati svojim ostvarenim snom jer nikad o njemu nisam maštao. Trenutno pripremam veliki evropsko-američki spektakl koji treba da traje duže od dva i po sata. U umetničkom ansamblu nisu samo muzičari, već i koreografi, arhitekte, plesači, horovi... Pre bih rad na ovom događaju, a nadam se da će biti potpun, umetnički, nikad do sada viđen, nazvao svojim velikim snom koji je na putu da bude ostvaren.
Volite da izađete pred publiku, da dirigujete. Šta vas ka tome vuče?
- Volim da imam kontakt s ljudima, da osetim njihovu emociju, oduševljenje, jer i mene ono ponese i napuni energijom. Reakciju publike doživljavam kao neku vrstu plebiscita na sceni.
S obzirom na vaše godine, dokle planirate da radite?
- Ne znam. Verovatno sve dok budem imao snage, sve dok mi mozak radi. U tom smislu, kompozitori su u prednosti, mogu da stvaraju do poslednjeg časa.
Reditelji očigledno rado s vama sarađuju. Da li samo zbog muzike ili i neke vaše lične osobine?
- Mislim da se za mene opredeljuju pre svega zbog mog načina rada, zbog toga što volim da unosim novine u filmsku muziku, što drže do originalnosti zvuka, iako, istini za volju, moju muziku zavole odnosno počnu da razumeju tek kasnije. Često im je potrebno da se na nju najpre naviknu, a onda da je pevuše. Ako drugim delom vašeg pitanja hoćete da me navedete da vam kažem da sam lak za saradnju, reći ću vam da to nisam. Tvrdoglav sam, znam šta hoću i zašto baš to hoću.
Ubacujete zvučne efekte u filmsku muziku, kao što su fijuk bičeva, topot konja, zvona, ljudski urlici... Mnogi zbog toga kažu da se filmska muzika deli na onu pre Morikonea i posle njega. Godi li vam to?
- Muzika je muzika. Meni izgleda normalno da u komponovanju koristim zvukove iz života jer istražujem načine kako da me publika što bolje razume. Ipak, deliti filmsku muziku po meni, čini mi se da je preterano.
Šta pevušite kod kuće, koju muziku slušate?
- Najčešće slušam svoje diskove - pre nego što ih odobrim za štampu. Muziku drugih nemam kad kod kuće da slušam, ali odlazim na koncerte. Nedavno sam bio na koncertu na kojem su izvođena dela drugih muzičara u moju čast, a povodom mog rođendana. Dopalo mi se. Ipak, najradije idem na koncerte klasične muzike.
Koji su vaši omiljeni instrumenti? Koje sami svirate?
- Svi - kad se dobro sviraju. U školi sam bio dosta dobar na orguljama. Klavir mi i nije baš išao od ruke. Trubu sam najčešće svirao, uostalom nju sam i studirao.
Kako to da ne govorite nijedan strani jezik, čak ni engleski, a muzičar ste?
- Rano sam počeo da radim i nisam imao kad da pohađam tečajeve engleskog, a samom mi to nije polazilo za rukom.
Program
Kao solisti sa maestrom Morikoneom večeras će nastupiti sopran Suzana Rigači, gitaristi Karlo Markione i Roberto Fabri (sa „Neksus gitar kvartetom”), pijanistkinja Gilda Buta, flautistkinja Monika Berni i oboista Karlo Romano. Na programu su, između ostalog, sledeća Morikoneova dela: „Četiri komada za gitaru” i muzika iz filmova „Nesalomivi, „Bilo jednom u Americi”, „Sicilijanski klan”, „Dobar, loš, zao”, „Bilo jednom na zapadu”, „Radnička klasa ide u raj”"
