Izvor: Blic, 04.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stuka
Stuka
Srpska rokenrol scena, ustvari, nikada nije neobičnije izgledala. Sve, ili gotovo sve, odvija se u polutami, nikad dalje od medija i pažnje široke publike, ali nesmanjenom žestinom i kreativnošću koja daleko nadilazi potpuno bezvrednu, tromu i oportunističku glavnu struju. Drugim rečima, u Srbiji deluje mnoštvo žanrovski potpuno različito orijentisanih pojedinaca i bendova, zahvaljujući kojima je formirana neka vrsta parelelne realnosti. U toj realnosti postoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << grupe kao što je pančevački trio Stuka, čiji nezavisno objavljeni album 'Children Everywhere” () zvuči kao da nije ni zamišljem ni snimljen ovde, nego na nekom sasvim drugačijem mestu, na kome se talentu ne oduzima nada još pre nego što mu se pruži prilika da se dokaže.
Zato je, sa jednog od takvih mesta, stigao poziv da ovaj bend čija muzika sažima najplemenitije elemente divljeg, neobuzdanog, s jasnim razlogom agresivnog rokenrola, nastupi na festivalu 'South By Southwest” () u Ostinu, Teksas. To nije bio njihov jedini nastup u Americi – krajem marta nastupili su i u njujorškom klubu 'Piano’s” sa nedavnom beogradskom gošćom Dorit Krajsler, najavivši mogućnost daljeg otvaranja i razvoja karijere u drugačijim uslovima. Stuka je najsveziji i svakako jedan od najupecatljivijih, ali nikako i jedini primer koji preciznim direktom pogađa nisko čelo srpskog kulturnog establišenta – ružnu amorfnu masu koja jednostavno ne želi da nauči da sistematsko odbijanje da se prepoznaju i podrže sopstveni potencijali može voditi samo u propast, na čijoj ivici se, uostalom, godinama klati.
Mešanje karata
Branislav Nušić, 'Gospođa ministarka', režija Milica Kralj,
produkcija Narodno pozorište Republike Srpske
Tokom gostovanja Narodnog pozorišta Republike Srpske u Beogradu izvedena je i Nušićeva 'Gospođa ministarka', jedna od najigranijih komedija ovog pisca, naročito poslednjih godina. Ovaj komad u poslednje vreme pobuđuje (repertoarsku) pažnju, pored ostalog, otvaranjem prostora za savremenu društvenu kritiku i ukazivanjem na kao-da-je-sada-pisano ravan, čime se u prvi plan želi istaći činjenica našeg neslavnog kontinuiteta. U svojoj interpretaciji ovog komada, beogradska rediteljka Milica Kralj nastojala je da se od opasnih Nušićevih voda udalji otklonom u tradicionalno. Ova predstava je, naime, manje-više rađena u retro stilu sa minimalnim elementima osavremenjivanja. Milica Kralj s pravom računa na to da su replike Nušićevih junaka, pojedine situacije u kojima se oni nalaze, uostalom kao i ona krunska - da se mestu ministarke može nadati svako, rečite po sebi. Uspeh u društvu, sugeriše se, nikada ne zavisi od sposobnosti, već isključivo od sticaja srećnih okolnosti i načina mešanja političkih karata na dvoru. Tokom jednog takvog ruleta izvučen je Živkin muž i to će, kao što se zna, pokrenuti lavinu propadanja njegove kuće.
Ono što, međutim, predstavlja nepremostivu prepreku za ovakvu vrstu, takoreći pravoverne, interpretacije jeste deo banjalučkog ansambla. Prva na udaru superiorne Svetlane Bojković (Živka) našla se Slađana Zrnić u ulozi ćerke Dare, koja će ostati u senci (majke) do samog kraja. Slično su prošli i Aleksandar Urošević (kao zet Čeda), kao i Đorđe Marković (Sima), ali i cela familija. Razigranosti Svetlane Bojković donekle je parirao Petar Kralj (zamenio Vlastimira Đuzu Stojiljkovića), Goran Jokić u ulozi Ninkovića i, delimično, Gordana Milinović kao tetka Savka. Međutim, ne treba grešiti dušu, ni najbolja domaća ekipa glumaca u ovakvoj postavci ne bi se mnogo bolje 'provela' sa Svetlanom Bojković. Prava je šteta za naš teatar uopšte što tokom prestonog mešanja karata ova glumica nije nikada dobila ulogu ministarke.
