Izvor: Blic, 10.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studio A
Studio A
Na 'Studiju B', TV stanici čije ime i dalje nosi prizvuk nečeg beogradskog i dobrog, stvari su se poslednjih meseci promenile. U poziciji da ne mora po svaku cenu spuštati kriterijume da bi podigao rejting, 'Studio B' diskretnom, smirenom, ali sve efikasnijom programskom politikom, preuzima važan deo pažnje dela gledališta koje još uvek nije pogubilo identitet i kriterijume. Ako izuzetni, prirodno televizični komunikacioni talenat Ivon Jafali, relaksiranu erudiciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Velje Pavlovića, ili stilizovani osećaj mere Dragane Ćosić ubrojimo u već standardne nivelatore kvaliteta ove televizije, onda među novim programskim potezima vrhunac predstavlja 'Agape' Aleksandra Gajšeka, sa dr. Vladetom Jerotićem kao stalnim, nedvosmisleno i zasluženo počasnim gostom.
Već sama činjenica da se dr. Jerotić, čiji doprinos duševnom i duhovnom ozdravljenju nacije će biti na odgovarajući način vrednovan tek u vremenima koja dolaze, redovno pojavljuje na jednoj televiziji dovoljno je ilustrativna, čak ohrabrujuća. Karakterističnom nenametljivošću, u čijem temelju se nalazi veoma ozbiljno shvatanje profesije, kojim je, dalje, uslovljena besprekorna pripremljenost za svaku od neobično inspirativnih tema, autor(i) emisije, zajedno sa brižljivo odabranim gostima, otvaraju pred – očigledno sve brojnijim i zainteresovanijim - gledalištem prostore duha koje je tupi i bezosećajni panj od sistema pokušavao i pokušava da učini nedostupnim i, vremenom, zaboravljenim.
'Agape' je blistav primer istinske medijske vrednosti i pouzdan dokaz da televizija nije medij samo za one koji nemaju ni život ni pametnijeg posla, nego i potencijalni poligon za bliske i sadržajne susrete najvažnije, ljudske vrste.
Tajna Studija B
Najpre se, uz velike porođajne muke, pojavio Radio Studio B davne l970. godine. Pre njega osim Radio Beograda ničeg drugog nije bilo na gradskom elektronskom nebu. Dve decenije kasnije unutar ove medijske kuće pokrenuta je televizija s gotovo istovetnim konceptom koji bi se ukratko mogao opisati ovako: nema turbo-folka niti novokomponovane muzike, nema sportskih prenosa (to košta previše), nema kvizova niti nagradnih igara, nema tabloidnih sadržaja i treš-pristupa. To je imalo cenu: emisije Studija B retko su na top-listama najgledanijih.
Nedavno je obeležena godišnjica ove gradske medijske kuće (grad pokriva deo budžeta). Radio STB je od početka utirao put rok kulturi, uz višečasovni koncert ozbiljne muzike i sada već dobro poznati alternativni radio koji autorski oblikuje legendarni Slobodan Konjović. Uz njega tu su od početka bili Duško Radović (dobri duh Beograda), Đoko Vještica (strah i trepet za lokalne silnike), Ljuba Vučković (blokovi bluza), rokerski poznavaoci raznih smerova...
Televizija, koju su oblikovali ljudi potekli iz ovog urbanog radija, iako skromnih budžetskih mogućnosti, postavila je standarde o kojima i veće medijske kuće mogu samo da sanjaju. Ono što danas rade Velja Pavlović ('Nivo 23'), Zoran Živković ('Kvark'), Marina Rajević ('Dok anđeli spavaju'), Dragana Milićević Milutinović ('Ogledalo'), Aleksandar Gajšek ('Agape'), Ivana Nikolić ('Moj Beograd'), da pomenemo samo neke autore, uvek ima svoje gledalište koje zna da neće biti iznevereno. U opštem medijskom haosu ovde ima nekog gospodskog, ponekad i sirotinjskog mira.
