Izvor: Arte, 23.Dec.2019, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studenti generacije
Izložbe radova najboljih studenata generacije za školsku 2018 / 19 godinu Anje Tončić FLU i Mine Pureić FPU koje će se održati u Galeriji FLU Knez Mihailova 53, Beograd u sredu, 25. decembra 2019. godine, u 19č. .
Diplomski rad Sto godina samoće
Inspiraciju za svoj diplomski rad iz oblasti scenskog kostima pronašla sam u čuvenom romanu Sto
godina samoće nobelovca Gabrijela Garsije Markesa. Razlog iz kog sam upravo ovo delo izabrala za osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Arte <<
diplomskog rada leži u činjenici da mi je ono, već prilikom prvog čitanja, ponudilo jedan magičan svet,
zasnovan na mešavini mita, istorije i fantazije, kao i brojne upečatljive likove, koji su me podstakli da
njihove neobične životne priče utkam u svoje kostime.
Sama knjiga govori o stogodišnjoj istoriji porodice Buendija, koja počinje kada njeni rodonačelnici,
Ursula Iguaran i Hose Arkadio Buendija, osnuju grad Makondo. Cela priča ove porodice može se shvatiti
kao metaforična istorija čovečanstva, počevši od greha na njenom početku (incest između začetnika
dinastije), koji asocira na pragreh; progon grešnika iz mesta u kome su živeli i osnivanje novog grada, što
asocira na progon iz Edena i početak ovozemaljskog života; preko svih istorijskih faza kroz koje je
čovečanstvo prolazilo (praistorija, plemensko doba, doba alhemije i interesovanja za onostrano, otvaranje
prema novim svetovima, industrijska revolucija, ratovi, itd), a kroz koje za samo sto godina prolazi i ova
porodica; pa sve do apokaliptičnog kraja Makonda i konačnog zatiranja Buendija, koje se dogodilo prema
proročanstvu, a koje, opet, asocira na kraj sveta iz mnogih proročanstava. Iako Markes time uspeva da
postigne opštost i univerzalnost sveta koji prikazuje i tema kojima se bavi, on istovremeno gradi
jedinstveni magični univerzum u kome je moguće mnogo toga što u realnom svetu nije. Takav Markesov
svet inspirisao me je da kroz tri kostima koja čine moj diplomski rad pokušam ne samo da prikažem svoj
doživljaj tri odabrana lika već da vizuelnim sredstvima dočaram delić tog unikatnog, izmaštanog sveta, čiji
je deo i pleme Buendija.
Kako sam samim zadatkom, koji će kasnije postati moj diplomski rad, bila ograničena na izradu tri
kostima, odlučila sam se za tri ženska lika. Prvi razlog za takvu odluku bila je činjenica da su upravo ženski
likovi iz ovog romana na mene ostavili najjači utisak, svojim životnim pričama, ali i svojim izuzetnim
karakterima. Drugi razlog je praktične prirode. Pošto sam bila ograničena na tri lika, najlakši način da sa
samo tri kostima postignem utisak plemena, kao jedinstvene grupe, bio je da sva tri lika budu ženska i da
potiču iz različitih generacija porodice Buendija, čime sam želela da potcrtam protok vremena, kao još
jedan važan element Markesovog romana, ali i njihovu večitu povezanost, uprkos vremenskoj distanci
među njima.
Na vizuelnom planu, utisak plemena se ostvaruje bojama koje objedinjuju sve likove. Na svakom
od tri kostima dominantna je crvena boja, simbol života, vitalnosti, strasti, ali i opasnosti, krvi, zlosrećnih
slutnji. Ona, u ovom konkretnom slučaju, ukazuje na životnu snagu i otpornost svakog od ovih ženskih
likova, koje se otkrivaju u njihovim suočavanjima sa različitim životnim nedaćama. Crvena boja je i simbol
vitalnosti i dugovečnosti cele porodice odnosno plemena, zatim strasti, iracionalnosti, kojima su se, čini
se, njeni članovi uvek vodili pre nego razumom, kao i brojnih životnih opasnosti, koje niko od njih ne
uspeva da izbegne, a koje ih na kraju vode u prorečenu propast.
Druga upadljiva karakteristika sva tri kostima jeste postepeni gubitak boje, posmatrajući kostim
odozdo nagore, odnosno prelazak iz dominantno crvene u belu. Ovo je postupak koji bi trebalo da ukaže
na neminovni prolazak vremena kroz tih sto godina, da objedini početak i kraj, život (crvena) i smrt (bela,
odsustvo boje ili pak zbir svih boja) i ukaže na isticanje života iz svakog od likova, kao i vremena, poput
curenja peska u peščanom satu.
U vezi sa bojama na kostimima, treba još pomenuti da su pored dominantne crvene i bele za sva
tri kostima korišćene i plava, žuta, narandžasta i ružičasta, doduše u mnogo manjoj meri, pre svega u
detaljima. Inspiraciju za ovakav izbor boja pronašla sam u nošnji naroda Perua, koji se teritorijalno može
povezati sa prostorom na koji je porodicu Buendija smestio Markes u svom romanu. Takođe, i pojedini
ornamenti koje sam u izradi kostima upotrebila inspirisani su bogatom ornamentikom nošnji peruanskog
naroda.
Iako je jedan od zahteva koje sam, radeći na ovim kostimima, sebi postavila bio da oni zajedno
predstavljaju skladnu i jedinstvenu celinu, da bude jasno da su deo grupe, ono što mi je istovremeno bilo
jednako važno jeste i da svaki pojedinačni kostim bude odraz lika kojim je inspirisan i da na neki način
priča njegovu životnu priču. Kako je svaki od tri ženska lika koje sam izabrala sasvim drugačiji od onog
drugog, njihove specifičnosti sam isticala različitim krojevima, tehnikama i materijalima koje sam
upotrebljavala u izradi, kao i simbolima.
Ime i prezime: Mina Purešić
Datum rođenja: 19. 4. 1996.
Mesto rođenja: Beograd, Srbija
Adresa: Metohijska 44, Beograd
Telefon: 062/8199714
Email: puresic5@gmail.com
