Izvor: Politika, 08.Mar.2015, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strujosek ne mari za sirotinju
Bombarduju nas najrazličitijim informacijama, manipulacijom, skretanjem pažnje sa stvari koje su važne
Dramskog umetnika Gordana Kičića uskoro će beogradska publika na matičnoj sceni Ateljea 212 premijerno videti u naslovnom liku predstave „Strujosek” nastale po delu Aleksandra Radivojevića, u režiji Aleksandra Švabića. Dramaturg je Gordana Goncić, scenograf Valentina Poprzan, kostimograf Maria Marković, a kompozitor Ivan Antić.
„Strujosek” je, zapravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << urnebesna crna komedija satiričnog tipa koja priča o terenskom radniku koji seče struju dužnicima. Pored Kičića Radivojevićeve junake tumače i Branislav Trifunović, Marko Gvero, Miodrag Krstović i Milica Gojković.
Da li vašeg Strujoseka pogađa nemaština, beda, opšta besparica ljudi u okruženju? Ima li razumevanje za napaćeni narod?
Nema. On bije bitku, zapravo, protiv struje. Strujosek smatra da je struja rasadnik lažnog svetla, a lažno svetlo korumpira pre nego droga. Svi su opsednuti lažnom svetlošću. Ljudi se gube pod uticajem struje, zapravo pod uticajem onoga što ona proizvodi danas, od socijalnih mreža, televizija, interneta... Moj junak smatra da će u mraku trenutno biti najbolje, da će se ljudi okrenuti jedni drugima, kao i humanosti.
Ipak, u pitanju je moderna bajka koja metaforički kritikuje svet moderne tehnologije. Prava svetlost, po Strujoseku, obitava u kvalitetnom mraku. Kakav je to mrak?
Kvalitetan mrak je u bioskopu gde imate specifično prikazane slike koje treba da se gledaju, a budući da je u ljudskoj prirodi da ne može da napravi pravi izbor, jer je pretrpan sadržajima, Strujosek smatra da sve to treba ukinuti. Okrenuti se jedni drugima i početi iz početka. Strujosek, zapravo, bije bitku sa Nikolom Teslom. On smatra da Tesla koliko god je svetu podario dobrog i korisnog, toliko je i sam kriv što je dozvolio da se svetlost raspline. Komad je metaforičan, jako duhovit, drugačiji. Autor Radivojević je vrlo specifičan i neobičan pisac, ne samo za naše podneblje, već i šire. Njegove ideje su vrlo radikalne, ali sa druge strane i jako tačne. Komad izuzetno korespondira sa sadašnjim vremenom, i jako je koristan u ovoj praznini duha, nedostatku humanosti.
Posle nagrađivanog Vufa, Muaroa, ali i Hlestakova, Mocarta, Samoubice, Sanija... beogradskoj publici ćete se predstavi u liku Strujoseka koji u lažnom svetlu vidi neprijatelja. Po čemu se razlikuje od vaših dosadašnjih scenskih junaka?
Čudan je komad, slojevit. Strujosek je vrlo radikalan i drugačijim sredstvima baratam u ovom liku, odnosno, komadu. Osoben je i sasvim različiti od svih junaka koje sam do sada radio, u pristupu, u duhovitosti koja je neophodna, ali i u ozbiljnosti. Pronašao sam ga u nekoj vrsti nezadovoljstva, osujećenosti. Strujosek jednostavno seče.
Oduvek ste imali fascinaciju superherojima. Kao tinejdžer ste bili zaluđeni Supermenom, odnosno, filmovima „Rat zvezda”, „Roki”, „Pobesneli Maks”... Ko su superheroji današnjice?
Superheroja ima sve manje u današnjem društvu, ali ih ima. Definitivno, Novak Đoković je jedan natčovek, on jeste superheroj. Takvi junaci postoje u literaturi, u filmovima i u stripovima. Jako malo, nažalost, mogu da ih lociram u današnjem trenutku.
Volite da se suprotstavljate. Da javno iznosite svoje stavove. Koliko je teško izboriti se za svoje ideje?
Mislim da je jako zanimljivo ovo što su mladi ljudi uradili oko bioskopa „Zvezda”. To su neki mladi entuzijasti, razboriti ljudi koji su odlučili da preuzmu stvar u svoje ruke, što je potpuno legitimno. Sa druge strane treba videti šta je perspektiva svega toga. Snagu crpim u porodicu, u novim projektima koje radim, u poslu kojim se bavim, koji je vrlo specifičan. Umetnošću se nije lako baviti ni u kom vremenu. Svaki umetnik u svom vremenu ima nekih svojih problema, nedoumice, dileme. Meni je dovoljno što imam priliku da radim, da sarađujem sa različitim ljudima, na različitim medijima, da li je to film, serijski program, pozorište. Srećan sam zbog toga što mogu da promenim s vremena na vreme delatnost u tom smislu.
Našu svakidašnjicu najpre ste kvalifikovali kao politički triler, pa grotesku, onda komediju apsurda, zatim tragediju. Koji, po vama, žanr sada „igramo”?
Možda naučnu fantastiku. Nije jednostavno ni umetnicima da opstaju u ovom vremenu, jer ih dnevne stvari pritiskaju i stavljaju im okove oko svih ekstremiteta, od kredita, besparice, do svakodnevnih problema, pritisaka iz medija. Bombarduju nas najrazličitijim informacijama, manipulacijom, skretanjem pažnje sa stvari koje su važne. Sa druge strane, ovo vreme nije značajno drugačije od bilo kog vremena u prošlosti, niti od onoga koje će doći.
Tvrdite da su naši političari odlični, ozbiljni glumci. Koje biste političare konkretno, imenovali za „prvake glume” i zašto?
Apsolutno svi do jednoga fantastično obavljaju svoj posao i mislim su jako dobri u tome što rade. Govorim o političarima kao glumcima koji imaju ozbiljne zadatke. I ne samo kod nas, nego svuda u svetu. To je zanimanje za koje morate biti talentovani. Političar ne može svako da bude.
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 09.03.2015.
