Izvor: Blic, 18.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stroj za maglu
Stroj za maglu
Brza i odlučna akcija odnekud naprasno vaspostavljene pravne države protiv ekipe koja sebe naziva nekakvom nacionalnom mašinom (kako bi glasio srpski prevod njihovog mondijalno-kroatizovanog imena), a koja se, ekipa, zapravo sastoji od grupe dokonih neznalica, trebalo bi da pokaže kako smo mi ovde odlučni da ne dopustimo restauraciju fažizma.
No, reč je o stroju za maglu u kojoj se imaju sakriti nekolike činjenice. Na stranu što je jedan od uhićenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prijavio svoj 'srpski nacionalizam”, policijska akcija hapšenja samo pokriva očiglednu istinu: fašističke retorike ima u ovoj zemlji vrlo mnogo i na svim, osobito državno-političkim, nivoima. Sve one reči izgovorene raznim prigodama u kojima su se prebrojavali naši i njihovi, mrtvi i živi, određivao cenovnik reči u somnabulnim metaforama o količini krvi, prostirala groblja, sekle ruke sa barjacima, i šta se sve nije trućalo na nacionalne teme u poslednjih petnaest i kusur godina – sve je to pripremilo ćelavu dečurliju na njihov fašistički ustanak u Novom Sadu.
Ovim se, dabome, neće reći kako ih valja pustiti da divljaju dalje. Dapače: valja ih nadzirati i pošto se ohlade u zatvoru. Baš kao što je neophodno znati da svaka bahata, nepristojna i prostačka reč jeste deo uvoda u ono što iza nje dolazi. A to je visoka retorika takozvanog 'dobrog nacionalizma”. Jer, nema takvog.
Pa, kad se neki dečko što je sebi nadenuo ime po tituli nacističkog vođe pozove na srpski nacionalizam, onda je to potpuno isto kao kada to uradi visoki državni činovnik koji sebe vidi kao 'vlast”.
Samo kudikamo manje opasno.
Zalutali junak
'Četiri banke a devica” reditelja Džada Apatoua
Kao Alisa u zemlji seksualnih čuda, Endi, junak filma 'Četiri banke a devica' (god. proizvodnje: 2005. trajanje: 110 min.) ostao je izgubljen u civilizaciji opsednutoj seksom u svim oblastima javnog i privatnog života. Endi (Stiv Karel) je usamljeni 4o.godišjak koji radi u jednoj elektronskoj kompaniji, okružen pajtosima koji neprekidno pričaju o svojim seksualnim podvizima. I Stiv se uključuje u retoričku mećavu na tu temu, ali ga u jednom trenu prijatelji raskrinkavaju: primoran je da prizna da je još nevin! Blagi Bože, to ne može proći nekažnjeno i sad svi oko njega hoće da mu pomognu da se spasi te bede. Prijatelj ga grdi: 'Imaš više video igara od azijskog tinejdžera”, Stiv rešava da postane kao sav drugi normalan svet, ali to ne ide tako lako.
Reč je o duhovitom filmu, brzometnog dijaloga, po formuli najboljih tv-serija, i red je bio da film nešto konačno preuzme sa malog ekrana, ako to valja i ako to već prema istorijskim zaslugama njemu pripada. Scenario je, u saradnji sa rediteljem Džadom Apatouom, napisao glumac Stiv Karel koji igra Endija ne kao psihopatološkog tipa, već kao zbunjenka koji je u životu zaboravio da nešto na vreme uradi. Ali on nije glup, seks za njega nije tajna, kuća mu je puna porno-treša, nije ni gej niti manijak. U filmu se neprekidno smenjuju dve grupe seksualnih stereotipa: muški, mačo stil seksualnih teških radnika, i ženski stereotip o muškarcima koji navaljuju kao gladni vuci. U toj vetrometini Endi se ne snalazi najbolje, ali vremenom nešto i nauči. Humor ovog filma je povremeno brutalno žestok, ali percepcija modernog života je negde u blizini boljih filmova Vudija Alena. I kad Endi konačno upozna Triš (Ketrin Kiner), devojku iz susedne radnje, onda komedija dobija novi zamah. Stiv Karel, nama nepoznati komičar, očito je ispekao zanat u američkom kabareu i zna da ga upotrebi.
