Izvor: Politika, 02.Maj.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stripovani izveštaj sa ratišta
Džo Sako, američki autor koji je stvorio novu formu, ratnu reportažu u obliku stripa, odskora je dostupan i našim čitaocima
Džo Sako, novinar i autor kultnih stripovanih reportaža sa svetskih ratišta, predstavljenje i srpskim čitaocima u formi knjige, sa kolekcijom njegovih iskustava iz Palestine. Beogradska izdavačka kuća „Rende” objavila je krajemprošle godine Sakoovu „Palestinu”. Ovaj čuveni autor je tvorac nove forme – veoma ozbiljne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ratne teme reporterski obrađuje u formi stripa.
Prema rečima Ane Pejović, urednika u izdavačkoj kući „Rende”, njegovi stripovani tekstovi izlazili su u serijama, a u izdanju „Rendea” objedinjeno je svih osam priča koje je stvorio obilazeći palestinsko-izraelska ratišta.
– Tekstovi su nastajali od 1992. do 1995. godine i obuhvataju period prve i druge intifade u Palestini – kaže Ana Pejović.
Kako objašnjava naša sagovornica, Sako nikako nije neutralan posmatrač i pre svake reportaže koju radi, svesno se stavlja na jednuod zaraćenih strana. Tako je bilo i u slučaju rata između Izraela i Palestine.
– Sako je prvi ponudio drugačiju sliku od one koja je predstavljena u medijima, po kojima su Izraelci pozitivci, a Palestinci uvek prljavi, ružni i zli, što je bilo prilično otkrovenje i izazvalo je buru reakcija –objašnjava Pejovićeva. Grafička novela iz Palestine donela mu je prestižnu nagradu „Vil Ajzner”. Tada mu je, kaže Pejovićeva, za dlaku izmakla Pulicerova nagrada koju je, kasnije, dobio za serijal stripovanog izveštavanja iz rata u Bosni. Mnogi ovdašnji kritičari zamerili su mu jednostranost u izveštavanju, koja mu je svojstvena, smatrajući da je „ocrnio” Srbe u bosanskom sukobu. Njegovo najpoznatije delo je „Sigurna zona: Goražde”.
– Planirali smo da štampamo njegovu „Šobu” i „Božić sa Karadžićem”, ali za to još ima vremena, videćemo kako će čitaoci prihvatiti „Palestinu”. Svesni smo da bi štampanje njegovih izveštaja iz Bosne moglo da izgleda kao prst u oko ovdašnjoj javnosti, ali verujem da bi i to bio jedan od koraka da shvatimo šta se sve dešavalo na ovim prostorima – objašnjava Pejovićeva. Ona smatra da Sako ipak zauzima određenu distancu prilikom rada, jer u njegovim reportažama uvek ima 20 do 30 različitih ličnosti. Prilikom obilaska kriznih područja, obično provodi po nekoliko dana u jednom mestu, razgovara sa „običnim” ljudima, a zatim nastavlja dalje.
Svoj talenat za crtanje kojim se bavio iz hobija, Džo Sako je razvio kada se zaposlio u izdavačkoj kući „Fantagrafik buks”. Diplomirao je novinarstvo na Univerzitetu u Oregonu, 1981. godine. U to vreme mu je smetalo to što u uobičajenom novinarskom poslu nije mogao da nađe teme koje bi odgovarale njegovom temperamentu, jer je želeo da piše „žestoke priče, interesantne članke, koje bi mogli da utiču i naprave razliku u društvu.
Predgovor za knjigu „Palestina” napisao je Edvard Said, Amerikanac palestinskog porekla koji se angažovao u borbi za palestinsku nezavisnost.
– Kombinovanjem crteža i reportaže sa političkim i filozofskim perspektivama Palestinaca, ispričao je priče u kojima se čuju glasovi onih koji su isključeni iz svakodnevnih vesti i gurnuti na margine istorije – beleži Said.
Džo Sako je prvo zaposlenje dobio u časopisu „Nešnel Notari Asosijejšn”, ali je taj posao smatrao beskrajno dosadnim. Sa prvih putovanja po svetu, od 1988. do 1992. godine objavio je šest svezaka stripa „Jahu”, a posle toga odlazi u Izrael. Tako je našao sebe, spajajući svoj hobi, crtanje stripova, sa veoma ozbiljnim ratnim izveštavanjem, tvoreći „ljudske priče”.
„Ja sam samo strip-crtač, to jestbavim se novinarstvom u formi stripa. Smatram da ratni reporter žudi da ide u rat, a ja nisam takav. Naučio sam da ljudi vole da govore o sebi”, rekao je u jednom intervjuu Džo Sako. Njegov rad autoriteti porede sa delima Artura Špigelmana, američkog strip-crtača. Sako već priprema seriju reportaža sa ratišta u Iraku.
S. Stamenković
[objavljeno: 28/04/2008.]
.jpg)
