Izvor: Politika, 16.Sep.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrausova „Bečka krv” u Zemunu
Sezonu „Madlenijanuma” otvoriće opereta koja ovde nije naročito prihvaćena, izuzev na scenama Novog Sada, kaže Branka Radović, direktorka „Madlenijanuma”
Glamurozni mjuzikli kakvi su „Jadnici” i „Rebeka” biće i dalje prisutni na sceni zemunskog „Madlenijanuma”, kaže Branka Radović, direktorka ove umetničke kuće, uz napomenu da će i novi naslovi koji će zaživeti u sezoni pred nama afirmisati taj „novi-stari” tip muzičkog pozorišta. To su „Krojcerova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sonata” sa Betovenovom muzikom u živom izvođenju i sa Tolstojevim tekstom, zatim srpski mjuzikl „Male tajne” u autorskom rukopisu i režiji Gorana Markovića.
Od pravih i velikih opera, umetnički tim „Madlenijanuma”, kako saznajemo, namerava da postavi neizvođenu i takoreći nepoznatu Ravelovu operu „Španski sat”, a u planu je i nekoliko koprodukcija sa Slovencima, Hrvatima i Italijanima. Ovi pregovori su još u toku, a tiču se baleta i opere. Kada su novi projekti u pitanju, „Madlenijanum” već na početku nove sezone ima svoj umetnički adut.
– U pitanju je „Bečka krv”, opereta Johana Štrausa mlađeg, odnosno Beč iz 19. veka prenesen na našu scenu sa popularnim numerama kakvi su valceri „Bečka krv”, „Na lepom plavom Dunavu”, „Trič, trač, polka” i drugi, a premijera je već u nedelju, 5. oktobra, čime će biti otvorena nova sezona. To je jedan od megaprojekata kuće. Opereta nije ovde naročito prihvaćena, mada je dosta uspešno zaživela na scenama Novog Sada. Zato je i rizik postavke veći – kaže Branka Radović.
Pored postojećih drama, među kojima je „Ana Karenjina” privukla najveću pažnju gledalaca, repertoar će biti osvežen novim omladinskim komadom „Konje ubijaju, zar ne”.
– Ovaj tekst je pobedio na našem konkursu za mlade autore i ekipe, a postavićemo ga u novembru ove godine. Publika i dalje traži kultnu predstavu „Frida Kalo”, kao i „Tajnu Grete Garbo”, „Plavog anđela”, „Doručak kod Tifanija”, „Milankovića” i niz drugih predstava – objašnjava direktorka „Madlenijanuma” i naglašava:
– Vek predstava je onoliki koliko ih publika traži. Mi se borimo za svakog posetioca, ali neke predstave su neodržive iz drugih razloga, ne zato što ih publika neće, nego i zbog toga što se ogromne ekipe veoma teško „skupljaju”, što glumci, pevači i igrači moraju da odgovore obavezama u matičnim kućama, snimanjima, drugim nastupima i tu često gubimo bitku. Recimo, balet hvaljen od svih, „Severna bajka” koreografa Staše Zurovca na muziku E. Griga, upravo je iz takvih razloga skinut sa repertoara.
Kao što znate, mi nemamo svoje umetnike, dodaje naša sagovornica, već ekipe sakupljamo po projektu, tako da ih ne možemo razmenjivati, jer su u nekoj drugoj kući stalno zaposleni. Bez obzira na to, planiramo gostovanja. Najpre u Rusiju sa svojom predstavom „Ispovest Dmitrija Karamazova” odlazi Nebojša Dugalić, zatim balet „Praznik ljubavi” na festival u Alžir, a pored mnogobrojnih gostovanja po Srbiji, predviđamo i još nekoliko u inostranstvu: Kini, Rusiji… Veoma pažljivo planiranje budžeta i svakog i najmanjeg izdatka na dnevnom i mesečnom nivou, o čemu smo u stalnim dogovorima sa našim jedinim vlasnikom i osnivačem, gospođom Madlenom Cepter, deo su svakodnevnog posla rukovodećeg tima „Madlenijanuma”.
– Velike ambicije ne mogu do kraja biti ispraćene budžetom, moraju se korigovati tokom godine i sezone. I u tome stalno tražimo ličnu meru između htenja i mogućnosti. Mali broj stalno zaposlenih realizuje najveće projekte. Može li još manji, a da se ne oseti na umetničkom rezultatu, veliko je pitanje. Mera je ono što se najteže pronalazi, a opstanak je težak, nekad mi se čini i nemoguć. Na malom prostoru, kakav je srpski kulturni i geografski prostor, mislim da bi se morao iznaći način za povezivanje državnog i privatnog kapitala, pa bi svaki novi naslov u Narodnom pozorištu u Beogradu, odnosno u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, morao da kruži u obema sredinama, i u unutrašnjosti Srbije, umesto dupliranja istih i sličnih naslova.
Posebna ambicija Branke Radović je, saznajemo, da nastave sa dečjim programom i da svake sezone ostvaruju po jedno novo delo za decu koje bi realizovali mladi i najmlađi umetnici, i da paralelno sa postojećim stvore svojevrsni teatar mladih, muzičku scenu za mlade autore, kao i za pevače, igrače i glumce.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 17.09.2014
