Izvor: Politika, 31.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranka čitalaca
Bez obzira što je svaka knjiga izašla iz imaginacije njenog pisca, u njoj nema laži i praznog domišljanja Nigde nije zabeleženo, bar koliko je nama poznato, da je u nekoj zemlji jedna stranka vladala samo nedelju dana (moguće je da se to dogodilo u Italiji, pošto u toj zemlji vlade padaju i pre no što se ustoliče). Pošto smo mi u svemu izuzetak od ostalog sveta, možemo bar nečim dobrim da se pohvalimo. Kod nas svake godine, poslednje nedelje u oktobru, suvereno vlada jedna, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugim zemljama nepoznata "stranka". Nazvali smo je stranka čitalaca, jer za nedelju dana trajanja Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, čitaoci u tolikom broju napune najveću halu Beogradskog sajma, toliko da kad se na kraju sve sabere bude ih više nego što neke, čak vladajuće, stranke kod nas imaju.
Da li mi to od nečeg nepodnošljivog bežimo ili smo najveći svetski ljubitelji knjige? Sudeći po podacima, i nismo neki veliki čitaoci, ali jesmo ljubitelji knjige, i tražimo u tim danima Sajma pribežište i zaborav od svega onoga što nas pritiska. Država kao i svaka druga država – brine pre svega da napuni svoju kasu i poslanicima obezbedi najveća primanja (tobože, da ih niko ne bi mogao potkupiti); pojedinac je prepušten sam sebi i može da se pohvali da je nedelju dana bio pripadnik "stranke" koja ne nudi ni pare ni položaj. Sve je na dobrovoljnoj osnovi i valjda je zato svake godine to najuspešnija vladavina. Nema svađa i prepucavanja, nema sumnjičenja i što je najvažnije svi se osećaju dobro i najslobodnije u životu. Može, eventualno, neko da ih pojuri zbog ukradene knjige, ali zbog toga neće uslediti ni domaće ni strane sankcije.
Kao dugogodišnji pratilac Sajma knjiga, skloni smo da verujemo da je to jedna vrsta našeg tihog protesta, zbog svega što nam se ranije i što nam se sada dešava. Nije to u stilu nojevskog zabijanja nosa u pesak, već tiha, suptilna, nadasve kulturna demonstracija da nismo zadovoljni i da nam nedostaju mnoge preko potrebne stvari.
Uz to, među štandovima izlagača, pa makar i knjiga objavljenih ranijih godina, postajemo prijatelji sa svima, iz bilo koje političke stranke da dolaze. Taj pomiriteljski stav svakog posetioca oslobodi straha i zebnje, bar sedam dana, šta ga očekuje u bližoj ili daljoj budućnosti. Siguran je bar u jedno – s knjigom u rukama budućnost mu je sigurno zagarantovana, pa makar u stvarnosti i ne bilo tako. Hoćemo da kažemo da sve nas frustrirane, nevoljne i nezadovoljne ujedini pisana reč, kakva u stvarnosti ne postoji i njeno postojanje je nemoguće.
Kao podsticaj osnivanju jedne takve stranke, kao što je stranka čitalaca, može da posluži i psihologija. Bez obzira na sve sumnje naučnika, stvarnost je ipak stvarnost; čak i kad vam politika nudi "svetlu" budućnost, nešto tu, ipak, nije u redu. Budućnost, pa još "svetla"! Ako znamo da su sve dosad nuđene budućnosti bile "svetle", a uz to znamo i da je ta obećavana svetlost pre postajala strepnja i mrak, onda zaista nema dvojbe. Ma kako to izgledalo čudno – bez obzira što je svaka knjiga izašla iz imaginacije njenog pisca, dakle iz nečega što je izmišljeno, u najboljem značenju te reči, u njoj nema laži i praznog domišljanja (ne uzimamo u obzir loše knjige) i svaka knjiga nudi nedosegnutu istinu. Obrt jeste neverovatan, ali je upravo tako – pravi pisac nikad u knjizi ne laže. Čitaoci to znaju da cene!
Ogromno carstvo koje je osvojio Aleksandar Makedonski, ili Rimsko koje se prostiralo na tri kontinenta, druga kolonijalna, ili današnji američki hegemonizam, raspala su se, ili mogu da se raspadnu; carstvo knjige može beskonačno da se uvećava a nikad da se raspadne. Da li je to ona sigurnost za kojom svako od nas traga, a koju ne nalazi u svetu u kojem živi? Taj psihološki momenat u ispremetanim i nesigurnim vremenima, kakva su uostalom uvek i bila, psihološki može da bude presudan jer pruža čitaocu veru i nadu da je bar nešto moguće, ako možda i nije večno. Svetovi koje u knjigama otkriva služe mu da nešto sazna, a ne da njima politički ovlada.
Milka Lučić
[objavljeno: 31.10.2006.]
