Izvor: Blic, 04.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strančarenje i u kulturi?
Strančarenje i u kulturi?
Stručnjaci Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, odnedavno jedne od dvadeset institucija od nacionalnog značaja koju finansira Ministarstvo kulture Republike Srbije, trenutno istražuju aktuelnu kulturnu politiku Srbije, sa ciljem identifikacije modela i instrumenata kulturne politike, odnosno prepoznavanja donosioca ključnih odluka u kulturi. Rezultati istraživanja kulturne politike Beograda upravo su dostavljeni Skupštini grada. - Analiza >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << modela i instrumenata kulturne politike grada ukazala je na pojavu tranzicione konfuzije. Nedovoljno su razvijeni mehanizmi za aktivno učešće javnosti u procesu donošenja ključnih odluka za kulturni razvoj grada, 'državni model” dominira uprkos zalaganju javnosti za 'paradržavne modele” kulturne politike, a nedovoljno su i razvijeni partnerski odnosi između gradskih i opštinskih organa uprave. Analiza ukazuje i na nedovoljno definisane strateške ciljeve kulturne politike, nerazvijenost tržišta kulture, nedovoljno definisane kriterijume kadrovske politike i nejasno profilisane odnose između kulture i medija - kaže za 'Blic” Tatjana Bokan, menadžer Razvojno-istraživačkog odeljenja Zavoda. Lj. Jelisavac Improvizovani izveštaji
- Tekst Milene Dragićević-Šešić jedini je relevantan prilog istraživanju kulturne politike Beograda. Izveštaji ostalih istraživača su improvizovani i protivrečni rezultatima koje iznosi Šešićeva - kaže za 'Blic” član gradske vlade za kulturu Gorica Mojović i dodaje: -Primedbe se tiču prenošenja nadležnosti lokalnim samoupravama, međutim, grad Beograd nije u mogućnosti da neke nadležnosti prenese na opštine (za biblioteke i Centre za kulturu), jer one nemaju prihoda za finansiranje istih. Zakon o lokalnoj samoupravi tretira opštine na nivou celog grada, tako da, na primer, opština Čukarica nije u istom položaju kao Velika Plana. Istraživači još tvrde da je kadrovska politika u gradovima Srbije, odnosno Beogradu, stranačka i da su direktori ustanova kulture i ljudi koji odlučuju o kulturnoj sceni većinom pripadnici Demokratske stranke, što je uvredljivo, a nije ni istina. U svakom slučaju, to nije bio razlog da se nađu na listama rukovodilaca, već kompetentnost.
