Izvor: RTS, 25.Mar.2018, 11:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stojanović: U matricu postojanja JDP-a upisana težnja za izvrsnošću
Jugoslovensko dramsko pozorište obeležiće 3. aprila 70 godina od svoje prve predstave – "Kralj Betajnove" Ivana Cankara. Tada je to delo režirao Bojan Stupica, a sada će publika gledati postavku Milana Neškovića.
Umetnički direktor JDP-a, reditelj Gorčin Stojanović kaže da nije slučajno da je Cankarevo delo izvedeno na otvaranju tog teatra u trenutku "kada je jedna nova država pravila svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << reprezentativno pozorište nanekim socijalističkim zasadama".
"Cankar je pre svega odličan pisac i od onih starih socijaldemokrata koji su svet razumevali malo uzbudljivije i malo manje plošno nego kasnije, ali JDP svakako ne spada u taj socrealistički korpus. Nikada nije spadalo, ako ništa drugo onda zbog toga što je jedan drugi Slovenac, Bojan Stupica, zapravo režirao prve predstave JDP-a i zato što je on svojom maštom, energijom, snagom i strašću prevazilazio sva ideološka ograničenja koja u ovom pozorištu srećom nisu dugo ni trajala", rekao je Stojanović u intervjuu Tanjugu.
Stojanović kaže da ne zna kako je taj komad o kapitalizmu mogao da bude prihvaćen 1948. godine, ali i primećuje da je Cankarevo delo danas aktuelnije zato što kritikuje "ono što mi danas živimo".
"Veoma slično kao Nušić. Nušić je pisac kapitalizma. Nije pisac socijalizma i on se nije dobro snalazio u socijalizmu i otud je i nastala čitava jedna ideja da Nušića treba igrati maltene kao laku i površnu komediju, pa je trebalo da se dogodi ovo što se dogodilo poslednjih 20-25 godina da bi Nušić postao bolno aktuelan pisac, vrlo gorak i bezobrazan u odnosu na vreme u kome se njegova dela pokazuju", ocenio je Stojanović.
Podseća da se Cankareva dela u prvih 10-15 gdina slovenačke samostalnosti nisu mnogo igrala zato što "on udara u koren onoga za čim se žudi, a to je logika kapitala kao logika moći, logika privatne svojine kao logika apsolutnog posedništva svega pa i čovekove duše".
"Neće prijati ni ovaj Cankar, pogotovo domaćim ekonomskim liberalima, ali će prijati publici. Mi imamo publiku koja dolazi čista srca u pozorište, gleda i onda sudi o vremenu u kome živi na osnovu tih predstava ili o predstavama koje gleda u odnosu na vreme u kojem živi", istakao je Stojanović i dodao da "Kralj Betajnove" hvata bilo ovog doba, duh vremena na način na koji pozorište treba da čini.
"Duh vremena umeo da ošamari JDP"
Stojanović podseća da je "duh vremena umeo da ošamari JDP" i spomenuo zabranu predstave "Kad su cvetale tikve" Dragoslava Mihailovića 1969. u režiji Bora Draškovića i vrlo brzu smrt Bojana Stupice pod utiskom toga.
"S druge strane u matricu postojanja JDP-a upisana je težnja za izvrsnošću, za najboljim, značajnim, velikim, važnim", naglasio je Stojanović.
Bilo je, kako kaže, strašnih udara kojima je JDP odolevao.
"Recimo, 1999. godine neko je poželeo da otera Jovana Ćirilova, pa mu je to uspelo, pa je pokušao da napravi neko drugo pozorište pa mu to nije uspelo. JDP može biti mnogo toga, samo ne može biti mediokritetsko pozorište i kada hoće, to mu ne uspeva", navodi umetnički direktor.
Bilo da igraju savremena ili klasična, strana ili domaća dela, misija je, prema rečima Stojanovića, uvek ista i ne menja se već 200 godina koliko postoje takozvana građanska pozorišta - "pokazati svetu ne njegovu sliku, nego sve njegove nesavršenosti".
"Nema ideološke dominacije. To je smisao građanskog teatra i kada su komunisti napravili JDP, oni su sami sebi ugradili vremensku bombu. Tog trenutka je počelo ono što je smisao građanskog pozorišta - kritikovanje sveta u kome se živi", rekao je Stojanović.
Podvlači da su građani napravili sebi pozorište da bi ih podsećalo na njihove nesavršenosti i ljudi koji to ne razumeju, "pokušavaju da ga udare politički ili se bave politikom u teatru na publicistički način, što nije produktivno".
"Ansambl JDP svuda izaziva pažnju"
Stojanović kaže da gde god se pojavi, ansambl JDP-a izaziva veliku pažnju.
Isto se desi u Rimu, Madridu, Kolumbiji, Gvadalahari, Kostariki, Šangaju, Moskvi, ali i u Požarevcu, Kosovskoj Mitrovici, Somboru, Rumi ili Lazarevcu.
"I mi ne pravimo neku razliku osim što je lakše stići do Rume nego do Šangaja.
"Mi smo otvorili Prvi festival komedije u Šangaj. Prosto je neverovatno šta se dešava u Šangaju kada je kultura u pitanju, to se ne desi u Njujorku, Londonu, Moskvi ili Parizu u nekoliko sezona i zapitate se da li je moguće da na nekom festivalu tokom samo mesec dana gostuje sve najglamuroznije", naglašava Stojanović.
"Biti tamo tada nije tek nešto, a neko je pomislio da smo baš mi ti koji treba da otvorimo Prvi festival komedije Molijerovim, Jagoševim i Mićkovim 'Uobraženim bolesnikom'", rekao je Stojanović i najavio gostovanje u maju u Moskvi.
Posle "Kralja Betajnove", zagrabački reditelj Bobo Jelčić radiće u JDP-u projekat "Zašto je podivljao gospodin R", takođe gorku i tragičnu, ali i duhovitu kritiku malograđanštine i nekih od osnovnih postulata građanskog društva.
Stojanović smatra da nije toliko važno da li će neka od tih predstava biti obeležje jubilarne sezone, nego činjenica da se bore da po najvišim standardima, uprkos svemu, ne da opstanu, nego da "prave normalno pozorište".
"Ponekad je to rad na ivici donkihotovštine, povremeno je to udarnički, rudarski rad. Sa 25 glumaca imamo misiju da pravimo ansambl predstave, uspevamo da imamo reprezentativne scenografije, da kostim bude najbolji mogući, da igraju najbolji mogući glumci, da režiraju najbolji mogući reditelji. Pozorište je umetnost, a umetnost je skupa stvar i nemerljiva novcem", zaključio je Stojanović.
.jpg)
