Izvor: Politika, 01.Apr.2009, 23:37

Što pre usvojiti Zakon o kulturi

Što pre usvojiti Zakon o kulturi

Sve aktuelne stranke u Srbiji izmenjale su se na vlasti, a da do sada nijedna nije učinila ništa da se stanje u kulturi popravi, kažu umetnici

Čitavih 16 godina nije donet Zakon o kulturi, a za to vreme problemi umetnika i kulturnih ustanova su se samo gomilali, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Medija centru u Beogradu. Ljiljana Đurić, predsednica Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije, rekla je da se samostalni umetnici vode kao socijalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slučajevi, jer im se uplaćuju minimalni doprinosi na osnovicu zarade i osvrnula se na opasnost da privatizacija ugrozi postojanje kulturnih institucija.

– Prema još neusvojenom Zakonu o kulturi svako ko kupi kulturnu instituciju neće moći da menja njenu namenu, dok, po sada važećem zakonu, vlasnik ima obavezu da održava instituciju pet godina. Posle toga, mogao bi da otvori tržni centar umesto galerije, jer mu se to više isplati – rekla je Ljiljana Đurić i napomenula da je u redu da Ministarstvo kulture prenese nadležnost na opštine, ali je potrebno da se to pravno reguliše, kako ne bi došlo do loše privatizacije kulturnih ustanova.

Ljiljana Šop, predsednica Srpskog književnog društva, istakla je da je problem i raspodela funkcija po partijskoj liniji.

– Činjenica je, sada kulturom rukovode menadžeri iz G17 plus, i zahtevaju da i svi ostali budu menadžeri, mada i sami ne znaju kako se to radi. Trenutno je aktuelno prenošenje nadležnosti sa Ministarstva na opštinu koja bi trebalo da transponuje novac i za međunarodne manifestacije. A u Opštini Stari grad niko ne zna šta je to književna kolonija u Čortanovcima, niti kako će Ministarstvo odrediti sredstva za to, niti koje bi ljude postavila da se time bave – kazala je Ljiljana Šop.

Samostalni umetnici, kao najugroženija kategorija, zahtevaju samo da se njihova prava izjednače sa pravima drugih zaposlenih u kulturi, rekla je Dragana Bojić-Nikolić, iz ULUPUDS-a. Ona je navela i podatak da umetnik može da održi jednu izložbu u toku godine, za koju dobija oko 50.000 dinara, a od te sume se ne može živeti.

– Ministarstvo kulture opominjalo je Sekretarijat za kulturu Beograda, ali ono ne želi da reaguje po pitanju statusa slobodnih umetnika – napomenula je Dragana Bojić-Nikolić.

Sonja Lapatanov, predstavnica baletskih umetnika, rekla je da je njihov problem starosna granica za odlazak u penziju. „Granica za odlazak u penziju trebalo bi da bude 42 godine, a trenutno u Narodnom pozorištu ima 17 baletskih umetnika koji su stariji. Žena od 50 godina, koliko je sada zakonski rok za penzionisanje, ne može da igra ’Žizelu’”, objasnila je Lapatanov. Osim toga, nepostojanje Akademije za baletsku umetnost, dodala je, ne dozvoljava ovoj grupi umetnika da budu na rukovodećim funkcijama, a zbog školske spreme imaju i manje plate od glumaca.

Ljiljana Đurić je zaključila da pomenuti problemi nisu navedeni da bi se krivica obrušila na aktuelnog ministra kulture i Ministarstvo nego da se skrene pažnja na činjenicu da su se sve aktuelne stranke u Srbiji izmenjale na vlasti, a da do sada nijedna nije učinila ništa da se stanje u kulturi popravi.

– Ni vladajuće, ni opozicione stranke kao da nisu svesne urušavanja nacionalne kulture – istakla je Ljiljana Đurić.

S. Stamenković

[objavljeno: 02/04/2009]

Nastavak na Politika...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Politika. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Politika. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.