Izvor: Politika, 05.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiže "Muzej prekinutih veza"
Postoji jedan muzej u koji će svi rado ući, za koji ne mora da postoji nikakvo predznanje iz istorije umetnosti, pa čak ni interesovanje za umetnost. To je muzej u koji bi gotovo svako od nas mogao da unese nešto što će postati stalni eksponat, a da pritom nije uložio milione u kupovinu umetničkog dela. Taj muzej zove se "Muzej prekinutih veza" i njega čine sve one stvari koje su vezivale dve osobe dok su bile u ljubavi, vezi, braku. Kada se ljubav završila i dve osobe se rastale, stvari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje su tokom vremena bile deo zajedničkog života, posle raskida postaju uznemirujuće ili suvišne, i, voljom vlasnika, odlaze u muzej koji su osmislili Olinka Vištica i Dražen Grubješić iz Zagreba. Projekat postoji od maja 2006. godine, realizovan je za Zagrebački salon dizajna i primenjene umetnosti, a posle Zagreba obišao je Ljubljanu, Berlin, Skoplje Maribor, Split i Sarajevo. Sredinom januara postavka dolazi u Beograd, u Magacin u Ulici Kraljevića Marka, u organizaciji "Kulturnog fronta", a zakazani su Stokholm, Rim, Stavanger (Norveška), Singapur. Kuju se i planovi za London i Brisel.
Ideja za muzej je stasala na ličnom iskustvu para Vištica-Grubješić, na njihovom zajedničkom emotivnom sećanju posle razlaza.
– Ideje se uvek rađaju u nekim razgovorima, samo što je ovde posebno to što smo se mi te ideje setili i realizovali je kad je kucnuo čas. Ideja se rodila u jednom sasvim ličnom trenutku za nas, kad smo imali stvaran problem: gde sa svim tim stvarima, koje su nam ostale, a čija je jedina svrha bila podsećanje na neke lepe trenutke. Lako je sa televizorom ili muzičkom linijom: ti uzmi ovo, ja ću ono. Ali, šta sa isušenim cvećem, plišanim zecom, razglednicom iz Maroka na kojoj piše: "Fališ mi"? To su stvari koje ćeš ili spaliti, ako slušaš savete iz ženskih časopisa, ili staviti u kutiju pa – na tavan. Ovo je bila alternativa, predmeti su tu negde, ali nisu ti stalno pred očima. Mislim da je većina ljudi koji su dali predmete, sudeći po njihovim reakcijama kad su čuli o čemu se radi, jedva čekala ovako nešto. Da sklone te predmete koje nisu želeli da unište, a opet su ih bolno podsećali na neke lepe dane kojih više nema. Mislili smo da je to super ideja, i da ako ćemo zvati druge ljude da doniraju predmete, moramo početi od sebe. Da bi nešto bilo dobro, mora biti iskreno, i to publika prepoznaje. Ne možeš ljude muljati, prodavati im neke laži, kaže Olinka Vištica.
Prva postavka u Zagrebu bila je smeštena u brodski kontejner u sklopu Zagrebačkog salona dizajna i primenjenih umetnosti, a kasnije većinom u muzejima, u vitrinama. Sistem montaže je modularan, prilagođava se prostoru, ne izlažu se uvek svi predmeti, ali obično ih staje između 200 i 230. Prinicip je da se u svakom sledećem gradu u kojem muzej gostuje, postavka dopunjava. Očevici tvrde da su u Berlinu na primer, bili dugi redovi onih koji su želeli da se oslobode balasta prošlih emocija. Štošta se tu moglo videti – od ljubavnih pisama do venčanica!
Muzej prekinutih veza smešten je i na sajt. Međutim, kako objašnjavaju autori projekta, stvari koje putuju nisu na sajtu. To je posebna izložba. Sajt je više zamišljen kao servis za one kojima je srce slomljeno, i imaju stvari u digitalnom obliku, fotografije, es-em-es, mejlove.
– Oni mogu otvoriti svoje pazle u kocki i tu pohraniti stvari koje bi možda u tom trenu najradije izbrisali, ali bi im kasnije moglo biti žao. Postoji mogućnost da zaključaju uspomene na šest meseci, godinu ili dve. Pod tim terminom se podrazumeva da ni oni sami ne mogu pristupiti svojim uspomenama, e da bi se izbegao afektivni vandalizam, koji je dosta čest u takvim situacijama, kaže Olinka Vištica.
Muzej je već narastao toliko da zahteva prostor od oko 200 kvadratnih metara. Uoči beogradske postavke biće, kao i u ostalim gradovima, organizovana akcija doniranja stvari koje pripadaju nečijem zajedničkom emotivnom sećanju.
[objavljeno: ]
