Izvor: Politika, 01.Okt.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stilske varijacije
Interesantne igre stilskih nijansi: Kako sve možemo formulisati zahtev, molbu ili slično
Svi smo ubeđeni da je imperativ oblik za prenesemo nekome zahtev da nešto učini (ili ne učini): tako su nas učili u školi, i tako mislimo da činimo upotrebljavajući jezik u svrhu privole. No ne pada nam na pamet jedna na prvi pogled sporedna pojedinost: da imperativ nema sve oblike kao drugi glagolski oblici, nego umesto njega, za treće lice, upotrebljavamo prezent: neka ide, neka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krene odmah i sl... Pored toga upotrebljiv je i prezent sa ’da’, i to pre u ostalim licima (Da idete da ih pomirite; Da idemo da ih pomirimo) nago u trećem (Da idu da ih pomire), kao uostalom i perfekat (Da ste otišli da ih pomirite; Da su otišli da ih pomire). Primećujemo, uz to, da značenje navedenih konstrukcije zapravo nije identično, već ? iznijansirano: perfekat je znatno jače toniran od prezenta itd.
Kad kažemo: zahtev (zabrana), molba, uputstvo itd. – mi u stvari ređamo nazive raznovrsnih upotrebnih nijansi imperativa, ali kako videsmo: i nekih drugih oblika. Te upotrebne varijante koliko su raznovrsne toliko i suptilno nijansiraju značenja. Pozabavićemo se malo podrobnije svim tim pitanjima, jer iako je sve ovo očigledno i svakodnevno, ipak se čovek retko zamisli nad onim što mu je u svakom trenutku pred očima. A ipak je interesantno znati šta stoji iza reči koje nam se nađu napisane pred očima, ili koje nam dođu do sluha prateći nečije izlaganje.
Na primer, u industriji, građevinarstvu, i uopšte u proizvodnim delatnostima i onima koji se tiču upotrebe mašina i uređaja svih vrsta, puno je tekstova i usmenih opisa proizvodnog procesa upotrebnih postupaka. Čak i onda kad se u reklamne svrhe osnovni opisni stil želi prekriti izrazima divljenja i uveravanjima kupca ili sl. u prednostima ili visokim kvalitetima uređaja itd. Uzećemo samo primere iz oblasti moderne kompjuterske tehnike. Evo prvog:
...nova verzija vindousa instalira se jednostavno (gotovo) bez ikakvog učešća korisnika.
Obrt ’instalira se’ u krajnjoj liniji izgleda kao da je opisnog karaktera, jer je u prvom planu navedenog isečka teksta naglašeni uput na kvalitet: ’jednostavno’. Ipak, glagol ’instalirati’ nagoveštava neki pokret, pa bi po tome ovo ličilo na narativni tip izlaganja. No svejedno, jedno ili drugo, kad promotrimo izbliza, najednom uvidimo da iza opisa ili pripovedanja stoji ništa manje nego uputstvo za ’instaliranje’. Jer je po značenju slično obrtu sa futurom ’instaliraćete’, pa dalje i sa prezentom ’instalirate’ (ili šira konstrukcija ’možete instalirati’). Sve su ove mogućnosti manje ili više jednake po vrednosti, ali svaka od njih unosi sopstvenu nijansu značenja. A uputstvo nije samo opis kako se ’instalira’, nego i ’kako treba instalirati’, dakle nosi skriven zahtev– ovde pre svega o načinu izvođenja operacije.
Čitava lepeza šarolikih mogućnosti izraza, i čitava paleta značenjskih nijansi – ali toliko srodnih međusobno da se svaka može smatrati adekvatnim izrazom za ono što se htelo reći! To su zapravo stilske varijacije...
I sledeći isečak je iz istog izvora. Reč je o upotrebi kompjutera u samoobrazovanju:
Tehnika učenja karticama koristi se periodično za [...] obnavljanje gradiva [...]
Opet imamo isto konstruktivno rešenje kao gore: ’koristi se’, i opet je ? posmatrana na površini ? pred nama opisno-pripovedna struktura sa nizom mogućih varijacija i nijansi značenja. Razlika je ipak u tome što je ovde bliže površini značenje zahteva, jer je navedeni način izraza, uz male izmene u licu, zamenljiv i imperativom: ’Tehniku... koristite periodično’.
Evo još jednog slučaja iz istog izvora, koji upućuje i na drukčije mogućnosti formulisanja skrivenog zahteva, odn. uputstva ili sl.:
Moguće je promeniti ton, ritam ili tempo [...] bez gubitka u kvalitetu.
Obrt ’Moguće je promeniti...’ blizak je po značenju, dakle uz malu izmenu nijanse zamenljiv je sa npr.: ’Ako izmenite ton, ritam ili tempo..., neće biti gubitaka u kvalitetu’ ili sl. A to znači zapravo da tekst upućuje da je to dozvoljeno učiniti, i da ’kompozitor’ (jer je reč o korišćenju kompjuterske tehnike pri komponovanju muzike) može slobodno obaviti dati postupak: ’Izmenite ton..., pa ipak neće doći do gubitaka u kvalitetu’.
Stilska varijacija, kako vidimo, ne izaziva bitne izmene u značenju izraza, već predstavlja mogućnosti koje autoru teksta ili govorne reči stoje na raspolaganju da poboljša, i možda precizira ono što želi reći ili napisati. I pokazuje koliko je široka lepeza stilskih mogućnosti za oblikovanje jezičkog izraza.
Profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
