Izvor: Blic, 26.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stihovi satkani od ljubavi i tišine
Ljubeta Labović, pesnik i prozaista čiji opus odlikuje autopetička samosvest, lakoća i sigurnost, sposobnost da se zadre duboko i bespoštedno u živo meso, a toplinom prihvatri pa i zaleći bol.
U najnovijoj zbirci „Nedostajanj", Labović peva o ljubavi, smrti a ponajviše o tišini lakoći u kojima je neretko sadržana pesnikova biografija. Takođe „osluškujući tišinu snova" piše „po sudbini i po stihovima" kako to primećuje Božo Koprivica, takođe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čovek od pera. Po njegovim rečima stihovi Ljubete Labovića pripadaju onom modelu pevanja koji „celokupnu evropsku tradiciju, od antičke mediteranske do iskustava modernih pesnika uzima kao svoju baštinu, bilo da je reč o junacima, simbolima, refrenima, ritmu, atmosferi...". Ali se, dodaje Koprivica, lako sigurno i okretno oseća i u onome što zovemo savremenim, novim, modernim.
„U mnoštvu okupljenih ljudi/Nemaše dana toga nijedne žive duše", peva Labović u jednoj od pesama („Poslednji susret").
