Izvor: Politika, 17.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stećci ujedinjuju balkanske države
Ministri kulture Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i Crne Gore dogovorili su se oko zajedničkog nastupa povodom upisa srednjovekovnih nadgrobnih spomenika na Uneskovu listu kulturne baštine
Stećci, srednjovekovni nadgrobni spomenici, kao deo svetske kulturne baštine, nedavno su stigli na dnevni red za upis u Uneskovu listu materijalnih kulturnih dobara. Povodom toga, početkom novembra u Sarajevu je održan i sastanak ministara kulture Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Crne Gore, koji su potpisali pismo o namerama, kako bi svaka od zemalja zajednički nominovala nadgrobne spomenike na svojoj teritoriji za prestižnu Uneskovu listu.
Stećci su, prema procenama stručnjaka, podizani od 13. do 16. veka, mahom na teritoriji Hercegovine. Najviše ih je sačuvano na teritoriji BiH, oko 66.000, dok ih u Srbiji ima 2.000, u Hrvatskoj oko 4.000, a u Crnoj Gori oko 3.000. A rasprave, koje su se i ranije vodile oko porekla ovih spomenika velike kulturne vrednosti, mogle bi da budu razrešene na osnovu najnovije, teritorijalne podele.
Povodom potpisivanja pisma o namerama, ministar kulture Nebojša Bradić izjavio je da se u regionu prepliću kulture i civilizacije, što ohrabruje na realizaciju projekta. Božo Biškupić, ministar kulture Hrvatske, rekao je da je kultura stećaka postala sastavni deo sve četiri države, pa je zato i projekat upisa u Uneskovu listu obaveza svih država.
Prema rečima Vesne Marjanović, načelnika odeljenja za proučavanje narodne kulture pri Etnografskom muzeju u Beogradu, stećci i dalje predstavljaju nepoznanicu u našoj kulturi, jer im u Srbiji do sada nije posvećivano dovoljno stručne pažnje. Jedna od retkih knjiga koje se ozbiljno bave ovom temom štampana je daleke 1971. godine, pod nazivom „Stećci i njihova umjetnost”, autora Šefika Bešlagića.
– Ozbiljno su se ovom tematikom bavili i Marjan Vencel i Alojz Benac, dok u Srbiji nije bilo sveobuhvatnijeg rada na proučavanju stećaka. Etnografski muzej se od 1955. godine bavi tom problematikom – kaže Vesna Marjanović.
Stećci se, po jednoj od teorija, vezuju za bogumile, srednjovekovnu bosansku sektu i mahom su nastajali pre dolaska Turaka. U Srbiji ih najviše ima uz Drinu. Uglavnom, ima ih svuda na potezu od dalmatinskog zaleđa do zapadne Srbije, gde je bilo krečnjačke stene, pogodne za pravljenje spomenika.
– Stećci često nemaju urezan tekst, tako da je do sada uglavnom proučavana ornamentika na njima. Ugravirani su prizori igranja kola, lova, turnira, kao i mačevi i štitovi – objašnjava Vesna Marjanović.
Na stećcima, za koje se pretpostavlja da su pravljeni u drugoj polovini 14. veka, pojavljuju se slovenski i staroslovenski natpisi. Naša sagovornica kaže da je interesantna i teorija da su stećci, kao neka vrsta mauzoleja, bili moda tadašnjeg doba, rezervisana za imućne, feudalce višeg reda. O tome govore i sami stećci, na kojima se, primera radi, može vide gravira kafedžije, a mnogi među njima prikazuju profesiju kojom se pokojnik bavio.
S obzirom na to da su stećci nastajali mahom na teritoriji Rimskog carstva, nije isključeno ni da su samu ideju za ovu vrstu pogreba balkanska plemena preuzela od Rimljana – kaže naša sagovornica.
Rasprave oko porekla stećaka su se i ranije vodile u bosanskim, hrvatskim i srpskim stručnim krugovima. Jedna od „pomirljivijih” teorija, iz pera Miroslava Krleže, glasi da su Sloveni, svojim dolaskom na Balkan, iz prapostojbine doneli sa sobom i kulturu stećaka, jer postoje sličnosti sa skulpturom Baltika i Kavkaza.
S. Stamenković
-------------------------------------------------------
„Meni Vignju dojde končina...”
Možda je, u smislu rasprave oko porekla nadgrobnih spomenika iz burnog srednjeg veka, zanimljiv i stećak Vignja Miloševića, iz 15. stoleća, koji se nalazi u Kočerinu kod Mostara. Na kamenoj ploči, koja je pronađena nad stećkom, piše: „U ime oca i sina i svetoga duha, amin. Ovde leži Viganj Milošević. Služih banu Stefanu, i kralju Tvrtku, i kralju Dabiši, kraljici Grubi i kralja Ostoju. I u to vreme dojde i svadi se Ostoja kralj s Hercegom i s Bosnom, i na Ugre pojde Ostoja. U to vreme meni Vignju dojde končina. I legoh na svom plemenitom pod kočerinom, i molim vas, ne nastupajte na me! Ja sam bio kako vi jeste, vi ćete biti kako jesam ja”.
[objavljeno: 18/11/2009]
