Izvor: Studio B, 07.Sep.2014, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stazama Nadežde Petrović u Sićevu
Kada je pre pola veka obnovljen rad Likovne kolonije u Sićevu niški slikar Miodrag Anđelković bio je tu kao student, a i kao komšija koji je tada živeo u susednoj Jelašnici, dok je danas jedan od učesnika i domaćin kolegama.
"Prve grupe slikara po obnavljanju Likovne kolonije su jednako bile podeljene između Sićeva i Jelašnice i išli su tragom Nadežde Petrović, osnivača kolonije 1905. godine i Riharda Jakopiča. Išli su tamo gde su i oni išli te 1905. godine", >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << rekao je Anđelković novinarima, prisećajući se prvih godina kada je obnovljeno okupljanje jugoslovenskih slikara.
Bili su tu Mario Maskareli, Ksenija Divjak, Vasilije Jordan, Nada Pivac... kolonija ima veliki ugled u celoj zemlji, navodi Anđelković i podseća da je sa obnavljanjem kolonije, osnivanjem Jugoslovneskih horskih svečanosti i Festivala glumačkih ostvarenja šezdesetih godina, Niš doživeo kulturni preokret.
Niš je zbog Likovne kolonije postao zanimljiv celoj Jugoslaviji, napominje on i dodaje da je tada napravljena "kobna greška" što nije dozvoljeno podizanje Muzeja srpske moderne umetnosti u Niškoj tvrđavi.
Arheološki lokalitet i muzej, sve je to moglo da se pomiri kao što ukazuju primeri iz nekih drugih zemalja, navodi Anđelković i dodaje da je "hendikepiran" u odnosu na svoje kolege, jer nema tog žara kod njega kao kod drugih koji dolaze prvi put.
"Poznajem svaki kamen Sićeva i sa svima u selu sam na "ti"," objašnjava i "pravda se" domaćin pored svog štafelaja.
U koloniji ove godine radi i bračni par, slikarka Helena Šipek Vajagić i Zdravko Vajagić. Otkrivaju da su se upoznali u koloniji u okolini Bihaća, rodila se ljubav i "zive život zajedno više od 40 godina". Zdravko se šali i kaže da je o tada "zamrzeo kolonije".
Onda nam, ne šaleći se, objašnjava taj svoj stav.
"Namnožilo se tih kolonija, čak i privatnih, koji bi da beru plodove, ali to najčešće nisu plodovi, to je uzimanje umetnika bez kriterijuma. Nama je vrlo važno s kim slikamo i s kim se družimo. Nije bilo kriterijuma, pa su se zbirke zakitile lošim slikama. Ta strana je loša. Sićevo ima barda Nadeždu Petrović, vrednu zbirku i to je bolja strana", objašnjava Vajagić koji za sebe kaže da je apstraktni slikar.
Dodaje da svaku svoju sliku istražuje dubinski. Slika nastaje iz dubine i to mora imati ekstra razloge. "To je duhovnost kojoj verujem i kad mi neko kaže da je figurativni slikar ja mu ne verujem, pa ne mogu s njim gotovo da se družim", navodi on.
Njegova supruga Helena Šipek Vajagić je prvi put u Sićevu bila 1969. godine. Tada je došla iz Zagreba, a sada dolazi iz Beograda.
"Interesantno je kako Srbija ima tako velike slikare za razliku od Hrvatske", kaže ona i dodaje da uvek slika po motivu, ali da sada u Sićevu prvi put radi, a da ne slika uživo.
Slikarka Mirjana Krstevska je u Sićevu bila prvi put 2000. godine.
"Opčinio me predeo. Moj osnovni motiv je predeo. Predeo koji podseća na predele koji se ovde mogu videti. Slika koju radim se vrlo uklapa u klisure, stene, strukturu kamena", navodi umetnica.
Kustos Galerije savremenih likovnih umetnosti u Nišu Milica Todorović podseća da fond raspolaže sa 796 dela nastalih u Sićevackoj koloniji od 1970. godine, kada se pravci apstraktne umetnosti stišavaju. Dela koja se čuvaju su od vremena tzv. nove figuracije ili nove predmetnosti do današnjih novih medija. Likovna kolonija pruža pregled u sva ta zbivanja u umetnosti od tada.
Pola veka Likovne kolonije i njenog neprekidnog rada obeleženo je izložbom dela nastalih u koloniji, promocijom monografije koja je preštampo i dopunjeno izdanje iz 2005. godine i tribinom o Sićevačkoj koloniji i ideji likovnih kolonija uopšte.
Nastala 1905. godine kao jugoslovenska, danas kolonija u Sićevu ima međunarodni karakter. Prilikom njenog osnivanja, Nadežda Petrović je pisala da je cilj kolonije "da upoznavajući pokrajine jugoslovenske, plemena u njihovom životu i radu, njihov karakter, širi time vaspitni uticaj na narod, prikupljajući sve ono što je lepo, interesantno i originalno u narodu, da sa ovim upozna zapad sa nama i onim što je u nas".
