Izvor: Blic, 11.Apr.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stare bioskope potisnuo multipleks
Bioskop „Balkan“ sigurno neće promeniti svoju namenu jer je ta zgrada važna za istoriju kulture u Beogradu i učinićemo sve da bude pod zaštitom države na najvišem nivou. Problem oko prodavanja i preprodavanja bioskopa u Beogradu već nekoliko godina skreće pažnju na katastrofalno stanje u bioskopskoj mreži u Srbiji – kaže reditelj Goran Marković, savetnik Nebojše Bradića, republičkog ministra za kulturu i informisanje.
Program bioskopa „Balkan" vodio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reditelj Darko Bajić, koji veruje da će se i u septembru, kada bude završeno renoviranje tog bioskopa, u njemu prikazivati filmovi.
– Ideja mog angažmana u bioskopu „Balkan" bila je raznovrstan i kvalitetan filmski program u kojem publika uživa i zabavlja se, ali istovremeno upoznaje umetničke kapacitete talentovanih reditelja iz Srbije i sveta koji film pre svega shvataju kao autorsko delo. Zbog svega toga u poslednjih nekoliko dana razgovarao sam s ljudima koji predstavljaju državu i dobio uveravanja da će bioskop „Balkan" zadržati svoju namenu, što je i njegov novi vlasnik javno obećao – kaže Darko Bajić.
Trenutni uvid u stanje bioskopa po Srbiji daje deprimirajući utisak koji, ipak, nije blizu katastrofičkim projekcijama koje dominiraju kada dođe do događaja kao što je zatvaranje bioskopa „Balkan". Tada se naglašava da je i poslednji bioskop koji je nekada pripadao moćnoj mreži „Beograd filma" prestao s radom, a zanemaruje se činjenica da je Beograd sa dva multipleksa dobio 16 novih bioskopskih sala.
– Multipleks bioskopi su trenutno najzdraviji deo bioskopske mreže u Srbiji i oni imaju ubedljivo najviše publike. Međutim, za neke filmove je pogubno prikazivanje na tim mestima. Na primer, film „Besa" Srđana Karanovića je idealan za nekadašnji bioskop „Jadran". Teško da će neko reći: „Nađemo se kod Kofi ruma i idemo da gledamo novi domaći film" – kaže Igor Stanković, direktor distributerske kuće „Megakom".
I dok su multupleks bioskopi u glavnom gradu barem održali nivo interesa za velike holivudske filmove (fascinantan je podatak o 300.000 prodatih karata za film „Avatar"), u ostalim gradovima u Srbiji situacija sa bioskopima je puno lošija. Primera radi, Novi Sad je trenutno bez bioskopa, iako se u tom gradu održava reprezentativni festival Sinema siti. Centralna filmska lokacija tog festivala – čije je održavanje planirano za početak juna – trebalo je da bude bioskop „Arena", ali je sada ipak izvesno da njegova adaptacija neće biti završena pre septembra.
Prethodnih godina taj problem su rešili tako što su kao glavne bioskopske sale poslužile pozorišne – one u SNP i Pozorištu mladih, pa će tako biti i ove godine.
U Nišu, takođe, nijedan bioskop nije u funkciji iako u tom gradu nema krize publike, ako se ima u vidu koliko ljudi posećuje tamošnji filmski festival. Slična je situacija i u regionalnim centrima, Kragujevcu i Vranju.
U drugim gradovima situacija nije tako dramatična. U Pirotu, Jagodini i Pančevu filmovi se prikazuju u salama Domova kulture. Privatizovani bioskopi u Zrenjaninu i Somboru solidno posluju, baš kao i u Kraljevu – u Multimedijalnom centru „Kvart". U Subotici je nedavno renoviran bioskop „Aleksandar Lifka", ali se u njemu ne mogu gledati filmovi na 35mm traci.
Na primeru bioskopa prelamaju se i brojne nedoumice vezane za tranziciju u Srbiji. Deklarativno se prihvataju privatizacija i nova pravila igre, a kada se suoče s tržišnim uslovima, kulturni poslenici pozivaju državu u pomoć. A država, barem kada je reč o bioskopskoj mreži, u nacrtu novog Zakona o kinematografiji za sada je jedino ponudila stimulaciju za bioskope koji prikazuju domaće i evropske filmove.
Mreža multipleksa
Pre dve godine Emir Kusturica je najavio da planira da gradi bioskopske centre u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku i Valjevu. U Kragujevcu je tako planirao da u industrijskoj hali staroj preko 130 godina, na prostoru od 5.400 kvadratnih metara, napravi nekoliko multipleks bioskopa, koncertnu dvoranu sa 1.500 mesta, galeriju, biblioteku, knjižaru, kafanu. U Čačku je želeo da izgradi multimedijalni i multifunkcionalni centar, ukupne površine 3.000 kvadratnih metara. U njemu bi se pod istim krovom našle tri bioskopske sale, koncertna dvorana i restoran. Planirao je da u Nišu izgradi multimedijalni centar na 4.000 kvadrata, a u čijem bi se sklopu pored moderno opremljenog bioskopa nalazila biblioteka, apartmani, kafeterija i drugi objekti. Ovi projekti, za sada, čekaju bolja vremena.
