Izvor: Politika, 10.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanovništvo stare Srbije
Objavljeno fototipsko izdanje knjige „Stara Srbija i Makedonija” Spiridona Gopčevića
Fototipsko izdanje knjige „Stara Srbija i Makedonija” Spiridona Gopčevića (1855-1928), nedavno objavljena u izdanju Narodne i univerzitetske biblioteke „Ivo Andrić” iz Prištine, predstavlja značajan spis sa putovanja koje je autor, istaknuti pisac, ratni izveštač, novinar i diplomata, preduzeo krajem 19. veka. Putovao je sa namerom da popiše narode i utvrdi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kome bi trebalo da pripadnu teritorije Otomanskog carstva, koje je u to vreme bilo na izmaku snaga.
Prema rečima Lidije Bačkalov, urednika izdavačke delatnosti Biblioteke „Ivo Andrić”, Spiridon Gopčević bio je jedan od najpoštovanijih ljudi svoga vremena. Insistirao je na objektivnosti, iako je njegovo putovanje organizovao Dimitrije Petrov, Bugarin, zbog pravljenja etničke karte stare Srbije i Makedonije, koja bi, ako je to moguće, „prevagnula” na bugarsku stranu.
– Procenili smo da knjiga zavređuje novo izdanje, jer je problem tog kraja aktuelan i danas. Tada su interesne grupe bile Srbija, Bugarska, Grčka, Austrougarska i Rusija, a danas su se promenili akteri – smatra Lidija Bačkalov.
Spiridon Gopčević u knjizi u prvih 30 poglavlja opisuje svoje putovanje po Staroj Srbiji i Makedoniji u toku 1888. godine, a u drugom delu knjige analiziran je srpsko-bugarski spor oko tih oblasti.
– Gopčević je posle rada na terenu ustanovio etnografsku kartu tog kraja i uneo 2.000 novih termina koji su ranije bili austrougarskog porekla. Uvek je insistirao na objektivnom pristupu u proučavanju. Knjiga je prvo objavljena na nemačkom jeziku, a uskoro i na srpskom, u prevodu Milana Kasumovića – kaže Lidija Bačkalov.
U svom istraživanju, ističe Bačkalova, Gopčević je naglašavao da nije potpadao pod emocije, nego da se naučno i precizno bavio proučavanjem naroda u tom delu Balkana. Bio je svestan činjenice da bi Srbiji možda obezbedio trenutnu korist ako bi falsifikovao podatke, ali bi joj time naneo dugotrajnu štetu.
– S obzirom na to da je taj posao naručio Bugarin Petrov, u koga Gopčević nije imao poverenja, sa sobom je na put poneo i otrov, koji bi popio u slučaju da Bugari, nezadovoljni rezultatima, počnu da ga muče. Međutim, iako se na kraju ispostavilo da je etnografski rezultat bio povoljniji za Srbiju, Petrov mu je pošteno odao priznanje, tako da je Gopčević strahovao bez razloga – govori Lidija Bačkalov.
Bačkalova smatra da knjiga pruža dobru ilustraciju kako se menjala etnološka karta tog dela Balkana, što je korisno i „običnim” čitaocima i naučnicima.
Prema njenim rečima, ova knjiga ponovo je ugledala svetlost dana samo zahvaljujući trudu Biblioteke „Ivo Andrić”.
– Biblioteka je od 1999. godine premeštena iz Prištine u Narodnu biblioteku u Beogradu. Kada smo predložili štampanje Gopčevićeve knjige, nismo naišli na razumevanje u Savetu za kulturu pri Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Oni insistiraju na tome da se objavljuju nove knjige mlađih pisaca. Mislim da je to pogrešno, jer mi u fondu imamo stare i retke knjige koje i te kako zaslužuju ponovno čitanje. Neke su nastale i pre Vukove reforme. To biblioteke treba da objavljuju, dok štampanjem novih knjiga treba da se bave izdavačke kuće – smatra Lidija Bačkalov.
Knjiga Spiridona Gopčevića odlikuje se jednostavnim i prijemčivim stilom putopisne proze, i često je bazirana na neposrednim razgovorima sa žiteljima Stare Srbije i Makedonije.
Spiridon Gopčević je potomak imućne brodovlasničke porodice iz Boke Kotorske. Školovao se u Beču. Bio je astronom, pisac, ratni izveštač i diplomata. Kao mladić, 1875. godine učestvovao je u hercegovačkom ustanku protiv Turaka. Pisao je za najistaknutije nemačke časopise i zastupao tezu da se diplomatijom može mnogo više učiniti za Srbiju, nego oružjem. U Gopčevićevom zavidnom opusu ostalo je 18 opsežnih brošura, jedan roman, pet novela, 250 vojničkih i pomorskih, 30 naučnih, 80 beletrističkih i 1.300 političkih članaka, a objavljeni su u 70 raznih časopisa.
S. Stamenković
[objavljeno: 11/11/2008]
