Izvor: Blic, 17.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Stankom' Ada
'Stankom' Ada
Činjenica da je Ada Ciganija tokom leta daleko najprijatnije mesto u Beogradu poslednjih nekoliko godina nikako ne može biti dovedena u pitanje. Da su se promene u državi odvijale strategijom, mudrošću i odsustvom nižih interesa kao na Adi, život u Srbiji imao bi daleko više smisla i zadovoljstva. Povezavši stvari na jednostavan i efikasan način, Televizija 'Stankom' - koja se i fizički nalazi u blizini - pokrenula je ciklus emisija 'Ada Beograda' (svakodnevno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << oko podne, sa večernjom reprizom) koji se sjajno uklopio u proces redefinisanja te potencijalno važne gradske televizije.
Umesto da prihvati ulogu 'male' stanice koja neprestano pronalazi i koristi izgovore za tapkanje u mestu, 'Stankom' je postepeno unosio izmene koje su dovele do upadljivog unapređenja programske šeme. Trenutni vrhunac tog procesa - koji bi i druge 'male' televizije mogle da iskoriste kao spasonosnu formulu - upravo je 'Ada Beograda', govorni kolaž smešten u prirodnu scenografiju kafea 'Red šuz' na makiškoj strani koji dokazuje da dobar program ne mora obavezno biti ni glomazan, ni skup.
Dovoljno je odabrati adekvatan ambijent, imati sposobne, motivisane voditelje i, koliko okolnosti dozvoljavaju, atraktivne teme i zanimljive goste sa kojima će se razgovarati na način koji ne zamara nego pobuđuje. Da bi se tako nešto postiglo morate, naravno, imati uređivački i producentski tim sposoban da prepozna, aktivira i kontinuirano podržava nabrojane elemente. Morate, takođe, imati svest o projekovanim ciljevima i volju da im se približite. Morate, konačno, nešto znati i nešto raditi. Na Adi, na televiziji, ili u državi - svejedno.
Beketovo stoleće
U velikim kulturama ovo je godina Samjuela Beketa (l906-l989) i njemu su posvećeni festivali, simpozijumi, memoarske knjige i studije. Izdavači se utrkuju ko će da objavi nešto izuzetno i dosad neotkriveno, Beketovi prijatelji su se potrudili da objave prepisku sa poslednjim modernistom, kako ga je u naslovu svoje knjige nazvao irski esejista Entoni Kronin. Posebnu pažnju ponovo privlači dosad najobimnija Beketova biografija 'Proklet do slave' Džejmsa Noulsona, kao i 'Beketovi memoari' autorke Ane Atik. Bi-Bi-Si je objavio četvorotomno DVD izdanje sa svih l9 Beketovih drama, od kojih je neke i sam autor režirao.
U kritičkom pregledu svega što se dešava na stogodišnicu velikog irskog pisca koji je najznačajnije godine svog stvaralaštva proveo u svojoj drugoj 'prvoj domovini' Francuskoj, američki esejista Dejvid Gejts u nedeljniku 'Njusvik' izdvaja kao najznačajnije novo, četvorotomno izdanje Beketovih dela poznate izdavačke kuće 'Grouv pres'. Knjige je uredio američki pisac Pol Oster (kultni autor i u našim knjižarama). Rekli bi neki, pa šta, takvih izdanja je i dosad bilo. Oster je uključio samo ona dela (romane, priče, pesme, drame, eseje) koje je Beket objavio za života. Premda su u njegovim ladicama pronađeni jedan roman i drama, Oster je smatrao da je pisac tim delima bio nezadovoljan i nije ih objavio 'onda kad je mogao da objavi i svoje jelovnike'. Zato je to izdanje kanonsko. Ova dela su ranije već objavljena pa nema bojazni da je veliki pisac skriven od čitalaca. Naši izdavači i priređivači imali bi šta da nauče na ovom primeru.
