Izvor: Blic, 14.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanislav Harangozo - 'Gvarnerijus'
Stanislav Harangozo - 'Gvarnerijus'
Zahvaljujući ovoj sve zapaženijoj galeriji, imamo priliku da vidimo slike_arhiva, kažu, jednog od najpoznatijih slovačkih umetnika čija se dela nalaze u državnim ustanovama njegove zemlje. Ovo bi trebalo da potvrdi činjenicu da je Harangozo vredan pažnje, uz podatak da mu je beogradsku izložbu otvorio ambasador Igor Furdika lično, a tekst za katalog pisao Ladislav Skak, predsednik Udruženja likovnih umetnika i teoretičara Slovačke.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Pozamašan opus Stanislava Harangoza, umetnika srednje generacije, svrstava se u asocijativno slikarstvo s naglaskom na istoriju Bratislave. Ovaj radoholik, kako čusmo na vernisažu, pažnju privlači najviše optimizmom koji izbija iz svake slike_arhiva. On se ogleda i u temi predela i ženskog akta, i u koloritu koji je veoma živ i dopadljiv već na prvi pogled, koji razgaljuje i podstiče na radovanje životu. Bio je to razlog više da se na njegovom vernisažu nađe više članova diplomatskog kora nego što ih je mitrovdanske večeri bilo u Narodnoj skupštini na svečanom proglašenju našeg Ustava. Tatjana Pirović - 'Energoprojekt'
Izuzimajući naše umetnike koji u svetu priređuju izložbe povodom jubileja Nikole Tesle, u samom Beogradu malo smo ih tim povodom videli. Zato je Tatjanina izložba u galeriji 'Energoprojekta' privukla našu pažnju.
Inspirisana Teslinim izumima, Tatjana je došla do trenutka kada se umetnička osetljivost i naučničko otkrovenje mogu koncentrisati u akvarelu. Nije to bio nimalo lak posao, jer ni posle sto godina od Teslinog rođenja naš um ne može da pojmi mnogo toga do čega je naučnik svojim umom stigao. Tatjana je išla sigurnim putem slikanja Teslinih brojnih otkrića koje prepoznajemo. Dala nam je, zapravo, kratki istorijat Teslinog rada ubeleževši ga istovremeno u svoj slikarski opus kao još jedan segment interesovanja uz prepoznatljivu temu argentinskog tanga ili predela s putovanja.
Parodija
Ako se čita kao 'precizan popis stvarnosti devedesetih', kao satirično i humoristično ogledalo našeg 'društva u tranziciji', onda je ovo loš, neuspeo roman: karakter i sudbina njegove junakinje, trapave i drčne Rozalije Milić, koja se, nesvesna svoje privlačnosti, sa dna (sirotišta) uspinje do zvezda (poslovnog uspeha i priznanja), pre su iz neke američke, nego iz srpske priče; ona je suviše zaokupljena fiks-idejama da bi mogla da ispuni, poverene joj, obaveze pripovedača (pronicljivo posmatranje života i pružanje odgovarajućih informacija). Više drugarica nego majka svom starmalom, prepametnom detetu, odvažna žena koja se 'smislom' za humor brani od gorke stvarnosti, a šetnjama sa nevidljivim psom ('dirljivo') priznaje da je ranjiva i da čezne za iskrenim prijateljstvom (sa zgodnim, mlađim muškarcem), Rozalija Milić je karikatura heroine iz bestselera i tv-sapunica. Dopunski pripovedač, junakinjin sin, ne oglašava se po 'psihološkoj nužnosti' radnje ili svog lika, već radi (parodiranja) 'učenog', a i modernog razuđivanja forme romana, dok fraziranje o dubokim i dramatičnim ljudskim iskustvima (majčinstvu, hrabrosti, očajanju) upozorava da u komercijalnoj kulturi (literaturi, filmu, životnoj filozofiji) često nema ni morala ni humanosti. Tek se verbalnim, psovačkim humorom, sa ponekom društveno-političkom žaokom, sličnom onom iz domaćih tv-serija, i procenama (živopisnosti) srpskog mentaliteta (nasuprot 'sterilnosti' Zapada), 'Treći sektor' dotiče ovdašnjih prilika, pretvarajući se u parodiju svakog populizma.
Ova knjiga podseća da se, zbog pripovedanja u prvom licu, svojevremeno genijalnog filozofskog pronalaska, pisanje romana danas čini kao lak i unosan posao koji nema veze sa umetnošću.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
