Izvor: Blic, 04.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stalno sam u petoj brzini
Stalno sam u petoj brzini
Najmlađi član likovne kolonije 'Orašac' u Aranđelovcu, Jasna Jelić, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, ali, iako je od srednje dizajnerske škole boravila u prestonici, vratila se u svoj grad, jer joj je, kako kaže, sasvim svejedno gde živi.
- Iako sam 'figurativac' moji izduženi likovi nemaju zadatak da budu predstave određenih ljudi, rekla bih da su između realnog i nadrealnog, više su simbolika mog unutrašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (ne)mira i intimnog preživljavanja. Volela bih da živim od slikanja, da bih bila opuštenija, ali povremeno ipak moram da radim, na primer, logotip da zatvorim finansijsku konstrukciju. Stalno sam u petoj brzini, a zna se da najbolje slike_arhiva nastaju kad umetnik ne mora nikud da žuri. Naiđe li nekad neki kupac?
- Ima ih koji bi želeli moje slike_arhiva, ali ne mogu sebi da ih priušte. Vrlo je teško prodreti u svet biznisa. Ako se kod nas za nekoga ko ima 38 godina kaže da je slikar mlađe generacije, kome ja onda pripadam sa svojih 29. I na šta se misli kad se kaže: tvoje vreme tek dolazi. Ovo je moje vreme i ne priznajem nikakve podele na mlađe i starije.Budući da ste odlučili da živite u Aranđelovcu, znači li to da vam je ovde lakše ili lepše?
- Meni je ovde lakše. U Beogradu se čovek više utopi u sredinu. Svakako da u Beogradu ima više događanja, umetnik može da dobije više informacija, ali nisam sigurna da je to za slikara mnogo bitno. Originalnost se pronalazi u sebi, a ne u okruženju. Ne može se izvlačiti iz tuđih uticaja.
Kad 'primenjaš' odluči da bude slikar, po pravilu se pojavi malo podozrenja 'likovnjaka'?
- To što sam ja zidni slikar po zvanju, ne znači da ne mogu da postignem likovnost. Pitanje je samo čemu čovek teži. Za mene ne postoji podela na primenjene i likovne umetnosti. Svaka je umetnost negde primenjena, osim konceptualne. Tekst i foto: M. Marjanović
